Ove nedelje se obeležava tačno 40 godina od kako je počela verovatno najpoznatija svemirska misija bez čoveka – let Vojadžera 1.
NASA-ina letilica poletela je sa Zemlje 5. septembra 1977. godine. Zajedno sa svojim blizancem Vojadžerom 2 koji je lansiran nekoliko nedelja ranije čini tim “Grand Tour” čiji je zadatak bio da obiđu Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.
Ipak, njihov posao nije završen. Let se nastavio, a Vojadžer 1 je 25. avgusta 2012. godine napustio naš Sunčev sistem i postao prva čovekova letelica koja se nalazi u međuzvezdanom prostoru. Vojadžer 2 će, zbog drugačije rute leta, iz Sunčevog sistema izaći za nekoliko godina.
“Neverovatno je da njihovi instrumenti još uvek rade i posle 40 godina”, rekao je Edward Stone, naučnik u projektu još od 1972. godine.
Sa prvim avgustom 2017. godine Vojadžer 1 je prešao 20,87 milijardi kilometara, a Vojadžer 2 se nalazi na oko 17,17 milijardi kilometara od Zemlje.
Vojadžer 1 je svratio do Jupitera u martu 1979. a do Saturna u novembru 1980. Kasnije je izbliza gledao Saturnov mesec Titan. Vojadžer 2 je Jupiter i Saturn preleteo u julu 1979., odnosno u avgustu 1981. godine. Kasnije je proleteo pored Urana, u januaru 1986. i pored Neptuna u avgustu 1989. godine.
Tokom posete velikim planetama, letelice su slale vredne podatke nazad na Zemlju.
Recimo, Vojadžer 1 je prvi registrovao aktivne vulkane na drugoj planeti, odnosno mesecu Io. Do tada smo smatrali da je jedino Zemlja vulkanski aktivan svet. Misija je dokazala da Titan ima atmosferu kojom dominira azot, kao što je slučaj sa Zemljom. Takođe, opservacije meseca Evrope su nagovestile da ona pod svojom ledenom površinom krije tečni vodeni okean.
Obe sonde su slale i šalju vredne podatke o heliosferi, omotaču koji Sunčev sistem štiti od štetnih kosmičkih zraka. Vojadžer 1 je pokazao, nakon napuštanja Solarnog sistema, da je kosmička radijacija u međuzvezdanom prostoru izuzetno intenzivna.
Ipak, njihovo istraživanje i putovanje ne može trajati večno. Letelice za pokretanje koriste termoelektrične generatore na bazi radio izotopa koji konvertuju toplotu iz radioaktivnog plutonijuma 238 u električnu energiju. A ta toplota polako nestaje.
Za deset godina energija će moći da napaja samo letelicu, a instrumenti će se ugasiti.
Ipak, i kada Voyageri u potpunosti ostanu bez goriva, njihov zalet koji su stekli tokom prolaska kroz Sunčev sistem je dovoljan da nastave da ubrzavaju. Brzina koju razvije dozvoljavaće jedan krug oko galaksije svakih 225 miliona godina.
A ako na njih naiđu inteligentni vanzemaljci, mali zeleni će pronaći po jednu “Zlatnu ploču” sa podacima o Zemlji i zvučnim zapisima o prirodi i čovečanstvu, uključujući i muzikui pozdravi na 55 jezika među kojima je i srpski.
U dalekoj budućnosti, Vojadžer će biti naši tihi ambasadori koji će ploviti svemirom i svedočiti o našoj vrsti.
