Sama pomisao da je univerzum star 13.8 milijardi godina je sama po sebi fascinantna, međutim, istraživači sada smatraju da se univerzum prostire bezgranično u prošlost i da ne poseduje jednu jedinu tačku iz koje je sve poteklo, prenosi B92. A to znači da Veliki prasak kao početak svega ne može da postoji.
Ideja je jedan mogući rezultat nečega poznatog kao „dugina gravitacija“ – teorija koja nije sveopšte prihvaćena od strane fizičara, mada mnogi tvrde da je sama ideja iza nje interesantna.
Ime teorije dolazi od hipoteze da je efekat gravitacije na kosmos drugačiji i u zavisnosti od talasne dužine svetlosti, koja može biti pronađena u dugi.
Teorija je prvi pute predložena pre 10 godina u pokušaju da se pomire razlike koje su postojale između teorije generalne relativnosti i kvantne mehanike.
Istraživači tvrde da ona oslikava mane u teoriji Velikog praska, po kojoj je univerzum rođen pre oko 13.8 milijardi godina kada je beskrajno gusta tačka – poznata kao singularnost, eksplodirala.
Sudeći po Ajnštajnovoj teorije relativiteta, velike objekti krive svemir i vreme tako da bilo šta što kroz njega prolazi, poput svetla (bez obzira na frekvenciju), ima zakrivljenu pitanju.
„Kada je u pitanju duga teorija, čestice sa različitim energijama će zapravo videti različita vremena i svemir kao i različita gravitaciona polja“, izjavio je Adem Avad iz Centra za teoretsku fiziku u Egiptu.
U radu objavljenom u „Žurnalu kosmologije i fizike astro-čestica“, istraživači su otkrili dva moguća početka univerzuma koji su bazirani na različitim interpretacijama posledica dugine radijacije.
Jedan rezultat glasi da ukoliko pratimo vreme unazad, univerzum postaje gušći, približavajući se beskrajnoj gustini ali nikada do samog kraja.
U drugom scenariju univerzum stiže do izuzetno velike gustine koja je beskonačna.
Profesor Avad tvrdi da u oba scenarija, praćenje putanje materije i svetla u univerzumu neće dovesti do toga da stignemo do male tačke porekla poznate kao Veliki prasak.
Uf al ga zakomplikovaše…
