Naš univerzum je star oko 13,8 milijardi godina i nastao je iz beskonačno male tačke tokom Velikog praska. Prvi je ovu teoriju postavio Ajnštajn, a većina naučnika je prihvata i danas, a postoje i dokazi koji ukazuju da je tačna.
Ali postoji problem sa tom teorijom. Šta je bilo pre Velikog praska?
E pa sada su dva fizičara predstavila radikalnu hipotezu koja sugeriše da se Veliki prasak zapravo nije ni desio i da naš univerzum nema ni početak ni kraj.
„Teorija o Velikom prasku je teško dokaziva jer se u proračunima potrebnim za njeno dokazivanje u obzir moraju uzeti beskonačnosti“, kaže profesor Sarija Das sa Univerziteta u Letbridžu u Kanadi.
„Drugim rečima, teorija predviđa sopstveni pad. Takođe, ne objašnjava odakle potiče to potčetno stanje“.
Profesor Das i njegov kolega Ahmed Farag Ali sa Benha univerziteta pokazali su da za razliku od klasičnih trajektorija čestica – putanja ka prošlosti ili budućnosti – kvantnim česticama se putevi ne mogu presecati, niti se one ikad susreću.
„Koliko mi vidimo, pošto se različite tačke u svemiru u prošlosti zapravo nikad spajale, on nije imao početak“, kaže profesor Das.
„Svemir postoji oduvek i zato verovatno nema ni kraj.“
Profesor Das smatra da je svemir možda prolazio kroz različite faze skupljanja i širenja.
