Detektovanje minijaturnih crnih rupa u Velikom hadronskom sudaraču moglo bi da dokaže postojanje paralelnih univerzuma, ali i to da se Veliki prasak nije desio, kažu naučnici.
Akcelerator čestica koji bi trebalo da bude pokrenut ove nedelje, već je pronašao Higsov bozon, a sada naučnici veruju da mogu stvoriti minijaturne crne rupe koje će potvrditi da postoji više paralelnih univerzuma.
Ako dobijene crne rupe sadrže određenu energiju, to će dokazati kontroverznu teoriju “duge gravitacije” koja ukazuje da se svemir proteže beskrajno kroz vreme, što bi značilo da se Veliki prasak nikad nije desio.
Teorija je pokušaj da se pomire Ajnštajnova opšta teorija relativnosti i kvantna mehanika. Naziv potiče od pretpostavke da gravitacioni efekti u kosmosu drugačije deluju u zavisnosti od talasnih dužina svetlosti.
Efekat duge gravitacije ne oseća se toliko na "malim" objektima poput Zemlje, ali je značajan i merljiv u slučaju velikih crnih rupa.
“Proračunali smo energiju na kojoj očekujemo da detektujemo te mini crne rupe u dugi gravitacije. Ako se to desi, znaćemo da su i teorija o dugi gravitacije i postojanju više dimenzija svemira tačne”, kaže dr Mir Fajzal iz CERN-a za Phys.org.
Drugo pokretanje akceleratora zakazano je za ovu sredu po prvi put od kako je 27 kilometara dugačka “mašina” ugašena krajem 2013. zbog unapređenja sistema.
On će sudariti protone pri gotovo dvostruko većim energijama od onih koje su bile korištene za otkrivanje Higsovog bozona.
Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a, kaže da bi uključivanje unapređenog sudarača moglo da uvede fiziku u “novu eru” i rasvetli pojmove poput tamne materije, tamne energije i supersimetrije.
“Želim da budem svedok svetlosti koja po prvi put obasjava mrak univerzuma. Ako se to desi, onda je priroda bila dobra prema meni”, kaže Hojer.
