Vanzemaljci su oduvek zaokupljali maštu mnogih ljudi. Univerzum je veliki, ispunjen je brojnim drugim planetama, ali se nekako čini da su ljudi sami u njemu, piše Biznis insajder.
Biznis insajder je zato odlučio da u videu iznese tri teorije zašto još nismo pronašli vanzemaljce. U ovom videu se pominje da su velike šanse da negde, bar na jednoj od 100 milijardi planeta, koliko je procenjeno da postoji samo u našoj galaksiji, žive vanzemaljci.
Ipak, postavlja se pitanje zašto nismo neke od njih pronašli? Dok naučnici mogu da se drže teorije da jednostavno drugi oblik života na nekoj planeti u našoj galaksiji ne postoji, ili ne bar u našoj blizini, ima mnogo dokaza koji tome protivreče, te je sve više eksperata koji tvrde da “tamo negde, ipak ima nečega ili nekoga”.
Tokom prošle godine tim naučnika sa Oksford Univerziteta predložio je jednu hipotezu (Aestivation Hypothesis), čija je ideja da se većina vanzemaljaca nalazi u hibernaciji, sličnoj onoj u koju upadaju medvedi.
Po toj hipotezi, naučnici smatraju da će se uskoro sve napredne civilizacije “stopiti” sa robotima, formirajući potpuno digitalizovano društvo koje može da razmišlja, deluje i funkcioniše na nivoima koji prevazilaze našu maštu. Jedini problem je, navodi se, hlađenje, jer na Zemlji sistemi mnogo bolje funkcioniši i efikasniji su u okruženju koje je 10 puta hladnije.
Tako bi digitalni vanzemaljci videli logiku u hibernaciji za nekoliko biliona godina dok se univerzum širi i hladi. Na taj način oni mogu da se posvete važnijim aktivnostima, poput osvajanja galaksije, umesto jednostavnog zadržavanja njihovih sistema od pregrevanja.
Još jedna ideja našla je svoje mesto kada je reč o postojanju vanzemaljaca, a to je Džajan Botlnek hipoteza, predložena 2016. godine. Ona se odnosi na mnogo mlađe, kamene planete, ne starije od milijardu godina koje imaju ekstremno nestabilnu klimu i koje će uskoro postati previše tople ili previše hladne na duži vremenski period.
U videu se tako navodi primer Venere, Zemlje i Marsa. Naime, pre četiri milijarde godina svaka od ovih planeta je imala odgovarajuće uslove za razvoj života i možda su čak imale jednostavne mikroorganizme. Ali, bar koliko za sada znamo, život se razvio samo na Zemlji.
Razlog za to je, prema ovoj teoriji iz 2016. godine, to što je rani život na Zemlji evoluirao stravično brzo, ispuštajući velike količine gasova poput kiseonika u atmosferu koji su pomogli da se klima na Zemlji stabilizuje.
Ali, kako se navodi, ovakvo ponašanje je pre izuzetak nego pravilo. Zato, kako se dodaje, pravi razlog zašto nismo naši vanzemaljce je taj što su oni, zapravo mrtvi.
Ali šta ako život može da se razvije u potpuno drugačijem okruženju, onom koje je sigurnije od ekstremnih temperaturnih fluktuacija i zračenja?
Odgovor je u onome što je naučnik Alan Stern predložio 2017. godine, godinu dana nakon što su dokazi pokazali da Pluton pripada podzemnom okeanu. Zapravo svetovi poput onih na Plutonu, koji imaju ledeni pokrivač iznad ogromnog podzemnog okeana mogu da ponude bolji inkubator za život od planeta poput Zemlje, koji su više podložni ekstremnim temperaturnim promenama i visokom zračenju na površini.
Ako se ispostavi da je to slučaj, onda bi svaki inteligentni život koji bi mogao da “pliva” na tim svetovima mogao da se “isključi” iz ostatka univerzuma i potencijalno ne bi mogao da komunicira.
Bez obzira na razloge, naučnici tragaju za odgovorom na pitanje kako možemo da poboljšamo našu pretragu onoga što bi bilo najveće otkriće u ljudskoj istoriji. b92
