Spekulacije o tome kako bi vanzemaljci mogli da izgledaju već nekoliko decenija zabavljaju decu, naučnike i filmske producente.
U slučaju da postoje, da li bi vanzemaljski entiteti ličili na nas, ili bi imali obličje iz naše najluđe mašte?
S obzirom na to da još ne znamo odgovor na ovo pitanje, jedino što možemo da uradimo jeste da se okrenemo životu na Zemlji i vidimo kako je on tokom nekoliko milijardi godina evoluirao.
Koje biološke aspekte vanzemaljskog života bismo, sudeći prema zemaljskom, mogli da očekujemo?
“Postojala bi biohemija zasnovana na ugljeniku, jer je ugljenik neophodan za formiranje stabilnog kičmenog stuba i stabilne ali lako raskidive veze sa drugim elementima. Voda ili neki drugi rastvarač su takođe neophodni za održanje života”, navodi Moris Konvej, evolucioni biolog.
Naučnik sa Univerziteta Bet, Metju Vilis se nadovezuje na Morisove tvrdnje i smatra da je za evoluciju potreban mehanizam za skladištenje i replikovanje informacija sa prisutnim DNK ili RNK.
Kao što je jednoćelijskim organizmima bilo potrebno skoro tri milijarde godina da evoluiraju, tako je moguće da je život na drugim planetama trenutno u jednoćelijskoj fazi.
Postavljalo se pitanje zašto vanzemaljci ne bi mogli da izgledaju kao insekti, s obzirom na to da su oni najbrojnija vrsta na Zemlji.
„Malo je verovatno da bi izgledali kao insekti, zato što oni imaju spoljašnji skelet koji im onemogućava rast i zahteva periodično odbacivanje“, smatra Vilis.
Na planetama sličnim Zemlji sve životinje koje bi bile relativno sitne građe, sa eksternim skeletom, ne bi mogle da izdrže svoju težinu tokom perioda mitarenja, a ni težinu mozga.
Imali bi relativno veliki mozak, sposobnost korišćenja oružja i rešavanja problema kao kod majmuna, kitova, delfina, pasa, papagaja i oktopoda.
Istraživači objašnjavaju da bi ove forme vanzemaljskog života mogle da imaju specifične delove tela kao što su noge, zubi i ruke, kako bi mogli da se bore za život.
Kod srednje velikih višećelijskih organizama koji sami stvaraju hranu iz neorganskih materija (autotrofa), za iskorišćavanje svetlosti potreban je sistem njenog prikupljanja nalik onom prisutnom u lišću ili granama. Kao što su slične forme i oblici evoluirali na Zemlji, nije isključeno da bismo mogli da pronađemo takve biljke i na planetama sličnim našoj.
Što se ishrane tiče, životinje se hrane ili primarnim organizmima ili jedni drugima na više mogućih načina. Potraga za hranom često zahteva prvo pomeranje usana, tako da bi ti organizmi verovatno imali glavu i rep.
Kretanje kroz neprohodne površine zahteva i jaču strukturu tela (mišićna stopala ili noge), tako da bi vanzemaljski oblici života verovatno imali prednju i zadnju stranu tela. Iz istog razloga imaju bilateralnu simetriju – odnosno odnos levo-desno.
“Osim onih nastalih bilateralnom simetrijom, koju su nam potrebni za funkcionisanje, neki elementi našeg tela su tu čistom slučajnošću evolucije. Razdvajanje funkcionalnog od slučajnog je ono što može da nam pomogne da razumemo koliko se vanzemaljska stvorenja razlikuju od nas“, navode istraživači. izvor: b92
