Populacije biljaka i životinja su se dvostruko smanjilе prethodnih 40 godina, ukazuje najnoviji WWF-ov Izveštaj o živoj planeti za 2014. godinu. Ovaj kontinuirani pad naglašava potrebu za održivim razvojem kako bi planeta „ozdravila”, navodi se u Izveštaju.
“Srbija takođe živi iznad mogućnosti svojih prirodnih resursa. Prema podacima iz Izveštaja o živoj planeti, Srbija troši više prirodnih resursa nego što joj je dostupno. Kada bi svi na Zemlji živeli kao stanovnici Srbije, bila bi nam potrebna 1.4 planete (ova vrednost je dobijena izračunavanjem prosečnog ekološkog otiska po glavi stanovnika)“, istakla je Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji. Zanimljiv podatak je da u poređenju sa zemljama u regionu, Srbija troši najmanje prirodnih resursa. Od okolnih zemalja Slovenija ima najveći ekološki otisak sa 2.6 „potrošene“ planete, Hrvatska 1.9, Makedonija i Bugarska troše 1.7 planete, Bosna i Hercegovina 1.5.
Kako se navodi u Izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca smanjene su za 52 odsto od 1970. godine. Slatkovodne vrste su pretrpele smanjenje populacija od 76 odsto, što je gotovo dvostruko u odnosu na kopnene i morske vrste. Geografski, ovi gubici najviše nastaju u tropskim regionima, s rekordnim smanjenjem u Latinskoj Americi. Izveštaj pokazuje kako najveće pretnje po biodiverzitet nastaju usled nestanka i degradacije staništa. Ribolov i lov su takođe ozbiljna pretnja, a efekti klimatskih promena su zabrinjavajući, uz određene navode da bi ovaj faktor mogao da utiče na izumiranje vrsta.
„Gubitak biodiverziteta i narušavanje ekosistema koji su važni za našu egzistenciju su alarmantni”, izjavio je Ken Noris, naučni direktor Londonskog zoološkog društva. „Ova velika šteta je posledica našeg načina života. Iako Izveštaj pokazuje kritičnost situacije, i dalje ima nade. Zaštita prirode treba da se usmeri na konkretne mere zaštite, političku volju i podršku privatnog sektora.
Izveštaj o živoj planeti 2014 ukazuje kako efektno upravljanje zaštićenim područjima može uticati na očuvanje biodiverziteta. Tako je u Nepalu poslednjih godina primećen rast populacije tigrova. Generalno, populacije u zaštićenim kopnenim područjima trpe manji gubitak biodiverziteta nego u nezaštićenim.
