U borbi protiv širenja korona virusa mnoge zemlje pribegle su uvođenju raznih mera kojima se krše osnovna ljudska prava.
Vanredna stanja su uvedena u mnogim evropskim zemljama, u Aziji, na Blisom Istoku, Africi, Americi.
Stručnjaci za ljudska prava slažu se da su neophodne vanredne mere ali izražavaju zabrinutot zbog eroizije osnovnih prava i rizika da ona neće biti povučena i kada epidemija prođe, piše Reuters.
Kako se virus proširio širom planete vlade mnogih zemalja su donele zakone i izdale izvršne naredbe koje bi trebalo da pomognu u sprečavanju širenja virusa.
Većina pobornika zaštite ljudskih prava ističu da je u redu kada su te mere razumne i štite ljude.
Mađarska je donela dekret u ciju suzbijanja epidemije, bez vremenskog ograničenja tih ovlašćenja i sa mogućnošću zatvaranja ljudi do pet godina ako šire lažne informacije ili ometaju napore za zaustavljanje virusa.
U Kambodži zakon o vanrednim situcijama daje dodatna ovlašćenja predsedniku Heng Samriu koji je na vlasti već 35 godina.
Na Filipinima šef policije je rekao da je naredba predsednika da policija puca na ljude u stvai znak njihove ozbiljnosti u sprečavanju širenja korone.
Pored političkih implikacija opasnosti od urušavanja ljudskih sloboda mogu imati uticaja i na zdravstvene aspekte. Recimo, ograničavanje sloboda štampe direktno utiče na slabije širenje informacija koje pomažu u subijanju širenja virusa.
Ali ima i pozitivnih primera. Upotreba mobilnog telefona u Južnoj Koreji za praćenje potencijalnih nosilaca virusa i uvođenja karantina bila je uspešna strategija i predstavlja model koji bi mogao da se primeni širom sveta kako bi se zaštitio od pandemije.
Da bi se izbegao postepeni prelazak u autoritarizam, vlade bi morale da ukinu ili revidiraju vanredne mere najmanje na svakih šeste meseci, smatraju stručnjaci za ljudsa prva.
