Čudna je ta stvar kada roditelji tuku svoju decu. Mali su, poprilično bespomoćni i na kraju krajeva tvoja su verzija u malom. I zar ne biste pomislili da su upravo roditelji poslednje osobe na svetu koje bi im naudile.
Ali nije tako.
Zapravo, i dalje previše često viđamo roditelje koji fizički kažnjavaju decu.
E pa dragi naši, trebalo bi da znate da udaranje dece, čak i popularno “šljepkanje” po guzi uči decu da komuniciraju nasiljem. Batine se tako postavljaju kao normalan obrazac ponašanja. A kod dece je sve u preuzimanju ponašanja i obrascima.
Vičite na decu. Ona će vikati.
Udarite dete. Ono će udariti nekog drugog.
Batine ga neće naučiti da bude dobro. Niti da je potrebno da redovno radi domaći, da bude mirno ili poslušno. Batine će ga naučiti da nasilje jednostavno funkcioniše.
Ali nasilje će stvoriti otrovnu atmosferu u porodici koja će često ostaviti doživotne posledice. Jedno šljepkanje će postati još jedno, pa brzo i sasvim normalna stvar u vašoj kući. A onda će doći jače batine i još jače.
Bizarno, ali roditeljima nasilnicima će se sve to zapravo dopasti.
Vidite, potreban je veliki napor i angažman da biste radili sa detetom. A mnogi ljudi nemaju strpljenja. Sa druge strane batine ne zahtevaju nikakav napor. Šljus i gotovo.
Fizičko kažnjavaje je brzo i lako. I zato je tako strašno. I niko od tih roditelja ne misli o sebi kao lošim roditeljima ili zlostavljačima.
Naravno, često ćete čuti nešto poput: “Neće meni niko da govori kako da vaspitavam svoje dete”, ili “I mene su tukli pa vidiš kako sam ispao”.
Da, tukli su vas. Ali uopšte niste super. Niste super zato što se spirala nasilja nastavlja. Niste super zato što ste skoro sigurno nesrećni, nesigurni i isfrustrirani.
I ako kojim slučajem spadate u takve, nemojte da se iznanadite kada sledeći put neki klinac na ulici udari Nemca samo zato što mu se nije svidelo kojim jezikom govori i skoro ga ubije. photo: european parlament
