U Srbiji je samo 1 odsto Roma steklo visoko obrazovanje, dok kod opšteg stanovništva ta stopa dostiže 23 odsto, pokazuju podaci Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Na putu do fakulteta Rome čekaju brojne prepreke, od siromaštva, preko diskriminacije, do maloletničkih brakova. Onima koji istraju u tome na raspolaganju su afirmativne mere, ali iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine smatraju da treba povećati kvotu.
Studentkinja Fakulteta političkih nauka Maja Simić jedna je od retkih Romkinja koja je stigla do fakulteta, jer mnogi od njih ne završe ni osnovnu, a malo je onih koji završe srednju školu.
„Tata me je motivisao rečima da ako je jedna generacija završila osnovnu školu, sledeće generacija treba da završi srednju školu, a generacija nakon toga da završi fakultet“, kaže Maja Simić.
Ivan Nikolić je Rom koji je nedavno diplomirao sociologiju. Svoje znanje stečeno u oblasti sociologije koristi kako bi istraživao i pisao o obrazovanju Roma, dok čeka trajno zaposlenje.
Studentske dane pamti po lepim uspomenama, novim prijateljima i poznanstvima, te ističe da je važno da mladi studiraju kako bi upoznali sebe i svoju zajednicu.
„Mislim da je važno raditi na sebi, upoznati sebe, svoje društvo, svoju zajednicu, a to zapravo omogućavaju jedino akademske studije. Poručio bih mladima da upišu fakultet, da se ne vode onom mišlju: „A šta će mi to, ja nemam od toga nikakve koristi, hoću odmah sada sve“, objašnjava Nikolić.
Do fakulteta dođu samo najuporniji. I Maja i Ivan imaju veliku podršku porodice i želju da uspeju. Postoje programi koji nude određene olakšice Romima i Romkinjama prilikom upisa na fakultet i studiranja. Međutim, naš sagovornik kaže da put nije bio lak i da se više puta kolebao da odustane od studiranja.
„Pomišljao sam da odustanem i da nema ništa od toga. Međutim, imao sam podršku porodice kako novčano, tako i mentalno. Primao sam stipendiju Fonda za obrazovanje Roma i prebrodio sam te krize“, ističe Nikolić.
Program afirmativnih mera
Nizak nivo obrazovanja Roma i Romkinja je velika prepreka da se oni zaposle i uključe u zajednicu. Taj problem je prepoznat i od 2004. godine u Srbiji se sprovodi Program afirmativnih mera pri upisu pripadnika romske nacionalne manjine na visokoškolske ustanove.
To praktično znači da su potencijalni brucoši oslobođeni plaćanja pripremne nastave i prijemnog ispita, ali i plaćanja školarine. Do jedan odsto budžetskih mesta može da bude popunjeno na ovaj način, s tim da je svaki kandidat dužan da položi prijemni.
Studenti koji se na ovaj način ne upišu rangiraju se sa ostalim kandidatima za redovna budžetska mesta.
Na fakultete Univerziteta u Beogradu 2020. godine su se upisala 33 Roma, te je primetan pad u odnosu na prethodne tri godine, a naročito 2016. godinu kada ih je bilo skoro 50. Zbog pandemije se stopa napuštanja škole romske dece povećala za 11 odsto, pa se može očekivati da ove brojke nastave da padaju.
Dok na nekim fakultetima nema zainteresovanih, za neke fakultete vlada veliko interesovanje i kvota od jedan odsto budžetskih mesta nije dovoljna da se svi zainteresovani Romi i Romkinje upišu. Tako su Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu odobrena četiri budžetska mesta za upis Roma za školsku 2021/2022. godinu. Iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine kažu da je to mali broj mesta, a da je interesovanje znatno veće. Isti je slučaj i sa Fakultetom organizacionih nauka i Stomatološkim fakultetom.
Prilikom upisa na više godina studija, studenti koji su se upisali preko Programa afirmativne akcije uključivanja Roma u obrazovni sistem u statusu studenata koji se finansiraju iz budžeta se ne rangiraju sa ostalim studentima već zadržavaju budžetski status ako ostvare 36 ESPB u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju. Ova mera znatno olakšava da tokom studiranja Romi ne izgube budžetsko mesto, jer bi za mnoge to značilo kraj studiranja.
I mentorska podrška tokom studiranja
Beogradski Medicinski fakultet je bio učesnik projekta koji je za cilj imao pružanje mentorske podrške studentima romske nacionalnosti. U projektu su učestvovali studenti iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca. Projekat je trajao 11 godina, a njegov cilj je bio da studenti dobiju adekvatnu podršku od osoblja fakulteta koji će ih pratiti tokom studiranja, objašnjava koordinator projekta Janko Janković.
„Mentori su tu da olakšaju, jer su oni već uključeni u akademsku mrežu. Mentori su tu da im pruže konsultacije, pomoć oko administrativnih stvari i svaki vid podrške. Ne samo profesionalno akademsku, već i psihičku i socijalnu“, ističe Janković.
Studenti u Beogradu se nisu u velikoj meri odazivali na poziv da učestvuju u projektu i pored svih pogodnosti, pa svake godine u projektu učestvuju u proseku dva studenta.
„Poslednjih godina retko ko od njih, kada ih pozovem, želi da učestvuje. Kažu da im pomoć ne treba, da se super snalaze na studijama, da mogu sami da uče, da im ne treba pomoć mentora“, objašnjava Janković.
Mentorska podrška dostupna je i romskim studentima koji upišu Farmaciju.
Studijski program Farmacije koji nudi ovaj fakultet trenutno pohađaju četiri Romkinje.
„Svi studenti imaju mogućnost mentorske podrške i od strane starijih kolega i od strane nastavnika. Kandidatima je omogućeno ostvarivanje svih Zakonom o visokom obrazovanju predviđenih prava. Rezultati svih studenata se redovno prate i preduzimaju potrebne korektivne mere“, objašnjava Anđelija Malenović, prodekanica za nastavu Farmaceutskom fakultetu.
Na Fakultetu političkih nauka studijske programe pohađa 12 Romkinja i dva Roma, a najviše njih studira smer Socijalni rad. Prema rečima Natalije Perišić, prodekanice za osnovne studije na Fakultetu političkih nauka, mere koje se sprovode odnose se samo na osnovne studije i svode se na tehničku podršku.
„Fokus je usmeren da studenti koji se prijave za učešće u merama afirmativne akcije budu oslobođeni plaćanja naknade za pripremnu nastavu, takođe i za polaganje prijemnog ispita. Oni imaju pravo na besplatni smeštaj i ishranu u studentskim domovima, ali možda najvažnije od ovoga je da ukoliko ostvare 36 ESPB oni zadržavaju status budžetskog studenta“, objašnjava Perišić.
Školovanje nalik trci s preponama
Istraživanja pokazuju da od 100 romskih učenika, tek 66 završi osnovnu školu. Samo njih 25 odluči se da upiše srednju školu i manje od jednog učenika uspeva da završi višu ili visoku školu.
Jedan od razloga za to jeste što se mnoge romske porodice bore sa siromaštvom i teškim uslovima života, pa deca napuštaju sistem obrazovanja kako bi doprinosili egzistenciji porodice.
Predsednik Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica Ljuan Koko objašnjava da siromaštvo vodi ka stvaranju „začaranog kruga bede“.
„To često znači da ne mogu da nastave školovanje jer su siromašni, ne mogu da se zaposle jer nisu završili školu i onda ne mogu da obezbede bolje stambene uslove za sebe i svoju porodicu. Taj začarani krug bede u kom se nalazi romska zajednica traje decenijama“, objašnjava Ljuan Koko.
Drugi problem romske dece je diskriminacija u školskoj sredini. Istraživanje koje je obuhvatilo 127 ispitanika romske nacionalnosti pokazalo je da je svako drugo dete (56.9 odsto) tokom školovanja osetilo diskriminaciju više od 10 puta, dok se svaki šesti ispitanik (18 odsto) takođe susreo sa diskriminacijom, ali u manjoj meri. Samo 7.5 odsto dece se nikad nije osetilo diskriminisano od strane svojih vršnjaka.
Izvor: Centar za istraživanje etniciteta i Institut društvenih nauka, 2020
Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu Janko Janković, susretao se sa situacijom da romski studenti prikrivaju svoju pripadnost.
„Nazivao sam ih nevidljivi Romi. Oni nisu želeli da se izjašnjavaju da su Romi. Verovatno su se plašili diskriminacije koja ih je pratila od malena. Romski studenti se ni po čemu ne razlikuju od drugih. To su studenti sa visokim rezultatima. Oni su dobijali stipendije za učenje stranih jezika, išli na konferencije, neki su se zaposlili u inostranstvu“, navodi Janković.
Problemi nastavljaju da se nižu, a jedna od prereka na putu obrazovanja su i maloletnički brakovi. Skoro svaka druga romska devojčica između svoje 15. i 19. godine napusti školsku klupu zbog udaje i zasnivanja porodice.
Zato su iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine stavili poseban fokus na obrazovanje romskih devojčica, a predsednik saveta Dalibor Nakić naglašava da je poslednjih godina ostvaren značajan napredak, jer sada sve veći broj Romkinja studira.
Obrazovanje je skupa, ali isplativa investicija
Uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja je jedan od ključnih prioriteta Predloga strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine. Ako više Roma bude završavalo srednju školu, pretpostavka je da će se veći broj odlučiti da krene i na fakultet.
Iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine kažu da se bore da kvota od jedan odsto pomoću afirmativnih mera bude povećana, jer će to biti korisno za celu zajednicu.
„Romi su najbrojnija manjina i integracijom Roma u zajednicu ne dobija samo romska zajednica već društvo u celini. Romi treba da žive od svog rada, a ne da budu primaoci socijalne pomoći“, kaže Dalibor Nakić iz Nacionalnog saveta.
Ljuan Koko iz Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica napominje da u procesu uključivanja Romima treba omogućiti da neguju sopstvenu kulturu i jezik i da se ne stide da iskažu poreklo.
„Neophodno je da se u svim školama uvede predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, da se škola i svi drugi učenici naviknu i pristanu da u školi postoje i romski učenici, da oni imaju potrebu da uče svoj jezik, tradiciju, kulturu i istoriju, da se toga ne stide i da školska uprava vodi računa o njihovim potrebama, da se podstiču kroz proces stipendiranja, učenici romske nacionalnosti koji uče svoj jezik ali i da stipendiraju i daju materijalnu podršku i mentorstvo svim romskim učenicima koji žele da nastave školovanje. Te inicijative postoje ali moraju da se od strane države sistemski urede“, zaključuje Koko.
Romi i Romkinje u ulozi profesora, sudija i lekara su sada statistička greška, a stručnjaci se slažu da je, da bi se to promenilo, potrebno raditi na osvešćavanju značaja obrazovanja, kontinuirano pratiti rad učenika i brinuti da barijere ne zakrče njihov put, u svakoj prilici razvijati toleranciju i kažnjavati diskriminaciju, a maloletničke brakove poslati u istoriju.
Autori:
Ana Stojmenović
Jelena Čolović
Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.
