Jedna trećina hrane proizvedene u svetu propadne. Ne samo što će to napraviti 750 milijardi dolara gubitka godišnje veće će istovremeno mnogi ostati gladni. To je rezultat istraživanja Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Hrana u zemljama u razvoju rasipa se uglavnom zbog loše tehnike žetve i prikupljanja, a u bogatim zemljama zbog rasipništva i nemara potrošača. Zašto nismo iznenađeni?
"Rasipanje hrane ima veliki značaj za bezbednost ishrane i bezbednost uopšte. Ako smanjimo gubitke i rasipanje hrane, smanjićemo pritisak na proizvodnju", rekao je Hose Graciano da Silva, generalni direktor FAO.
Bacanje hrane je loše za prirodu, pošto gomilanje otpada proizvodi nepotrebno ispuštanje ugljen dioksida.
Za neiskorišćenu a proizvedenu hranu potroši se količina vode jednaka godišnjem protoku reke Volge u Rusiji i ispusti u atmosferu 3,3 gigatona ugljendioksida i drugih zagrađujućih gasova.
FAO navodi da je važno da potrošači postanu svesni ovoga.
