Kada se nismo vezivali u kolima i redovno proletali kroz šoferku
Pušilo se do zadnjeg dana trudnoće i ponosni smo na to
Starija deca nisu imala detinjstvo pošto su čuvala mlađu
Kada niko nije vodio računa o tome šta jede i šta pije i zato su svi imali visok pritisak
Kada je životni vek bio 20 godina manji
Kada nismo morali da nosimo kacige na motorima i zato razbijali glave
Kada smo jeli slatkiše i imali kvarne zube ali nije nas bilo briga
Kada su roditelji lemali decu
Kada su svi lemali svoju i tuđu decu bez pitanja
Kada je bilo skroz normalno da muževi makljaju žene
Ali kada nikog nije bilo briga za par šamara i kućno nasilje
Kada nismo imali video igrice ili internet, ali ni mnogo toga za jelo
Kada su deca bila zanemarivana ali nikog nije bilo briga
Kada je bilo normalno da se puši pred decom u zatvorenim prostorijama.
Kada su svi vozili pijani.
Kada smo bacali petarde i sve preživeli bez posledica. i bez par prstiju manje.
Kada deca od straha nisu smela da se obrate starijima zbog čega su i danas nesrećni ljudi
Kada su se bolesti lečile same i nisu nam trebali doktori i ti prokleti farmaceuti i njihove vakcine i lekovi…
Kada niko nije ništa radio a živelo se bogovski na kreditima koje nikada nismo vraćali
A kada se sve raspalo neko drugi nam je bio kriv
Kada smo mi bili mali niko nije brinuo za naša dečija prava. I sada mislimo da je to super.
Kada deca nisu smela da biraju šta će jesti i često ostajala gladna.
Eh ta stara dobra vremena. Pa kako da ih ne voliš…
