“Tajne službe u SAD i Velikoj Britaniji prikupljaju ogromne količine podataka kako bi ušle u trag teroristima. Ali nisu nepogrešive. I nedužni građani mogu da im zapadnu za oko”, piše Dojče Vele.
Otkrića o američkom programu za špijuniranje „Prizma“ već neko vreme su uzrok komešanja u javnosti, jer na spiskove sumnjivih osoba stižu ne samo teroristi već i nedužni građani.
Da biste zapeli za oko tajnoj službi dovoljan je i komšija koji se bavi sumnjivim aktivnostima, kaže stručnjak za internet sa portala netpolitik.org Markus Bekendal. „Vaš mobilni telefon se sigurno može često locirati u blizini vašeg komšije i tako automatski upadate u mrežu, i sami postajete sumnjivi“. Čak i poklapanje određenih profila je sumnjivo. Na primer: „Ako negde postoji neki terorista koji je slučajno naručio iste knjige kao i vi, i ako je posećivao iste internet-stranice”, objašnjava Bekedal.
Sada se više prati model komunikacije, veze između ljudi na društvenim mrežama, preko bankarskih računa, novčanih ili transfera razgovora mobilnim telefonima. Ako ste sumnjivi, nadrljali ste.
“Svako malo se avionima kojima je cilj SAD odbija dozvola za sletanje zbog toga što se neki od putnika nalazi na spisku „No-fly-list“. Jedan od najpoznatijih takvih primera je britanski pevač Ket Stivens koji je pre više godina prešao na islam i preuzeo ime Jusuf Islam. Ali i u Evropi se događa da putnici na granici imaju neprijatna iskustva, a da uopšte ne znaju da su na nekom spisku sumnjivih osoba.
„Poznajem ljude koji su u Nemačkoj učestvovali u protestima protiv transporta nuklearnog otpada i koje svaki put kada putuju u Englesku na granici temeljno pregledaju“, priča Markus Bekedal. U ovom konkretnom slučaju razlog je taj što protesti za zaštitu prirode u Velikoj Britnaiji imaju gotovo status terorizma pa zato postoji i međunarodna razmena informacija o takvim aktivistima.
