Svemirska letelica Vojadžer je lansirana 1977. i nedavno je napustila naš Solarni sistem. Dizajnirana je tako da njegovi instrumenti rade barem 12 godina. Ali 40 godina kasnije, on i dalje radi.
Ako ste se ikad pitali kako je moguće kako je to moguće evo odgovora.
Vojadžer sonde 1 i 2, poput Pionir 10 i 11 i mnogih drugih letelica pre i posle njih, pogoni nuklearna fisija.
Tačnije, oni koriste radioizotopske termoelektrične generatore koji predstavljaju neke od najjednostavnijih oblika nuklearnog pogona. Reč je o komadu radioaktivnog materijala okruženog slojem termopara, koji koristi temperaturnu razliku između radioaktivnog materijala i hladnog svemira da proizvede električnu struju.
RTG jedinice oba “Vojadžera” sadrže plutonijum-238, izotop tog elementa koji prilikom raspada proizvodi samo alfa čestice, koje sam uređaj apsorbuje i tako ne zrači ostalu elektroniku letelice.
Kako se plutonijum raspada, količina energije koju proizvodi opada i komad materijala se postepeno hladi. Time se smanjuje i efikasnost termoelektričnog generatora.
Plutonijum-238 ima vreme poluraspada od 87,7 godina, što znači da se energija koja pokreće letelicu smanjuje oko 0,787 godišnje. Ipak, stvarna električna struja opada i nešto brže, zbog smanjenja efikasnosti termopara i progresivnog propadanja određenih elektronskih komponenti.
Krajem 2000. godine, posle 23 godine u svemiru, Vojadžerovi generatori proizvodili su tek oko 67 odsto struje, u odnosu na vreme kad je lansiran.
Od sredine devedesetih instrumenti letelice postepeno su se gasili, jer više nisu imali dovoljno energije za funkcionisanje.
Na kraju će se ugasiti i Vojadžerov navigacioni računar i radio komunikacioni sistemi, a onda će se ugasiti i sama letelica. To bi trebalo da se dogodi između 2025. i 2030. kada RTG bude proizvodio tek polovinu energije. izvor: b92
