U ranom svemiru, samo 15 miliona godina posle velikog praska, kada se svemir još nije ohladio, uslovi za život su po svemu sudeći postojali na mnogo većem broju planeta nego danas.
To tvrdi Abraham Loeb sa Harvarda.
Svemir je u ranoj fazi bio pun vrućih gasova, odnosno plazme koja se postupno ohladila i stvorila zvezde i galaksije. Prema Loebovim proračunima 15 miliona godina nakon velikog praska zračenje je bilo dovoljno jako da je zapravo ceo svemir mogao biti pogodan za život. Ta ugodna klima mogla je potrajati nekoliko miliona godina, dovoljno da se razviju mikroorganizmi, ali ne i složeni životni oblici. A to je bilo sasvim dovoljno da se klica života raseje širom univerzuma…
Loeb smatra da moderna nauka svemir pomatra kroz određene konstante podešene upravo na osnovu našeg sadašnjeg postojanja. A to je pogrešno.
Poznati naučnik kaže da je svemir nekada bio sasvim drugačije mesto i da bi naša potraga za poreklom života trebalo da ide u tom pravcu.
