Pozovite roditelje, pošto ćete imati par važnih pitanja o vašem detinjstvu. A odgovori će vam otkriti kakvi ćete biti u životu! Evo ih 6 stvari koje nauka može da odredi o vama samo na osnovu podataka iz detinjstva. I šokiraćete se!
6. Da li ste bili strpljivi sa 4 godine?
photo
Šezdesetih godina prošlog veka psiholozi sa Univerziteta Stanford su mučili decu. Ne baš bukvalno, ali nije ni daleko. Vidite, oni su odabrali grupu klinaca i postavili ih za sto. Ispred njih su postavili omiljeni slatkiš i rekli im da će dobiti još jedan isti takav ako se strpe i ne pojedu ga 15 minuta. Većina dece je pristala ali kada su ostali sami čak 70 posto njih bi pojeli slatkiš pre isteka 15-og minuta.
Kasnije je otkriveno da su strpljiva deca bila mnogo uspešnija u životu od onih koji nisu uspeli da izdrže tih 15 minuta. Otkriveno je i da su strpljiva deca u tridesetim živeli ispunjene i srećne živote i da su uopšteno bili baš zadovoljni. Sa druge strane, preostalih 70 posto su u najvećem procentu bili gojazni, nesrećni i često pod uticajem narkotika.
Naučnici su onda skenirali i mozgove onako usput. I otkriveno je da su ljudi iz strpljive grupe imali dramatično veću aktivost u delu mozga po imenu korteks koji je zadužen za planiranje i samokontrolu. Dakle, pitajte roditelje da li ste bili strpljivi kao klinci. Ili ako želite da predvidite budućnost dece postavite im uslov – jedan keksa sada ili dva za 15 minuta. Ako ga pojedu, ne morate da štedite pare za fakultet…
>>> 5 neverovatnih načina da hakuješ mozak
>>> Ovako ćemo izgledati za 100.000 godina
>>> 5 fantastičnih naučnih otkrića sa kojima ne znamo šta da radimo
5. Kako ste jeli?
photo
Ok, sada ste sigurno skapirali da bi trebalo da naučite tu decu da budu prokleto strpljiva! Milom ili silom. Ali nije to baš tako, pošto imamo loše vesti za stroge roditelje i sve one koji misle da je disciplina najvažnija kod tih malih prokletnika. Možda vaše komšije, roditelji i svi ostali misle da će previše ugađanja napraviti razmažene debile ali nauka kaže sasvim drugo. Bebe kojima su davali obroke kada su oni hteli, kasnije u životu su imali dramatično višu inteligenciju u ondosu na bebe koje su jele po utvrđenom rasporedu. Takođe su postigli bolje rezultate u školi. Bolji rezultati na testovima su zabeleženi već sa osam godina, kažu istraživači sa Institute for Social and Economic Research.
Psihološkonja Penelope Leach kaže da je to povezano sa razvojem mozga kod beba. Ona deca koja su ranije naučila kako da traže i dobiju nešto, odnosno učila se komunikaciji, će u životu biti inteligentnija, kaže Penelope.
4. Da li ste hrkali?
photo
Aaaa, beba koja hrče, ništa slađe. Hm. Ne! Bebe koje hrču imaju veću šansu da postanu problematična deca i kasnije ljudi. Zabeleženo je da su često agresivna i depresivna, a imaju i 50 posto veću šansu da će biti hiperaktivna. Doktorka Karen Bonuck koja je vodila ovo istraživanje kaže da je problem u nedostatku kiseonika koji stiže do mozga zbog otežanog disanja što često utiče na ponašanje kasnije u životu.
3. Koliki ste bili?
photo
Nije slučajno što se mlade mame hvale veličinom svojih beba. Otkrivena je veza između veličine beba i uspeha u školi. Manja deca su postizala lošije rezultate. Profesor Peter Pharoah sa Univerziteta Liverpul kaže da to nikako ne znači da će gigantske bebe dobiti Nobelovu nagradu. Zapravo, naučnici nisu ni sigurni zašto se ovo dešava ali si sigurni u vezu između uspeha i veličine.
2. A kakav vam je bio karakter?
photo
Sedamdesetih godina naučnici sa Novog Zelanda su posmatrali grupu trogodišnjaka pokušavajući da otkriju kako njihovi rani karakteri mogu da se odraze na život u kasnijim godinama. Oni su decu svrstali u nekoliko grupa: prilagođeni, rezervisani, sigurni, van kontrole i sputani.
Nekih 30 godina kasnije proverili su šta rade isti ti klinci. I došli su do zanimljivog zaključka. Deca za koju su smatrali da su potpuno van kontrole sa tri godine nisu baš završila u zatvoru. Ali velika većina je imala problem sa kockanjem. Doktorka Wendy Slutske kaže da se čini da neki ljudi imaju sklonost ka kockanju zato što se teže kontrolišu.
1. Da li ste bili neustrašivi?
photo
Psiholog Adrian Raine sa University of Pennsylvania je otkrio da neustrašive bebe imaju jednu zajedničku crtu. Verovatno će postati kriminalci. On je posmatrao trogodišnjake i puštao im strašne zvučne signale. Deca koja nisu pokazivala nikakve znake straha su u velikom procentu kasnije postali – kriminalci. Zaključak je dosta zabrinjavajući pošto to ukazuje da se neki ljudi rađaju kao kriminalci. A to je malo problematično tumačenje.
Prilično je strašna ta nauka kada se nešto zamislimo.
