Naučnici sa Univerziteta Vanderbilt i Colorado u SAD uspeli su da naprave super-sićušne kapi supe iz kakve se razvio naš svemir.
Prema savremenoj kosmološkoj teoriji, rani svemir nije imao atome već supu elementarnih čestica kvarkova, leptona i njihovih antičestica koja je nazvana kvark-gluonska plazma. U prvim trenucima nakon velikog praska temperatura i pritisak u svemiru bili su jednostavno previsoki da bi se atomi formirali.
Temperatura svemira tada je bila oko četiri milijarde stepeni, odnosno oko 250.000 puta veća od temperature jezgra Sunca. Tek kada se svemir malo ohladio, u njemu su se formirale veće čestice i atomi. Smatra se da je to stanje, nazvano epoha kvarkova, trajalo nekoliko milisekundi i završilo kada je svemir bio star 10^-6 sekundi.
U novom eksperimentu, predstavljenom u časopisu Nature Physics, fizičari Jamie Nagle, Julia Velkovska i njihovi kolege odlučili su da potraže potvrde da u sudarima manjih čestica može da nastane kvark-gluonska plazma.
„Rezultati našeg eksperimenta doveli su nas mnogo bliže odgovoru na pitanje koji su najmanji razmeri materije ranog svemira koji mogu da postoje“, rekao je Nagle.
„Ideja da možemo da replikujemo veliki prasak minijaturnih razmera u laboratoriji i razumemo da je rano stanje svemira bilo savršeno tekuće stanje moglo bi biti važno za razvoj kosmoloških modela“, dodala je Victoria Greene sa Sveučilišta Vanderbilt.
