Nauka i tehnologija su nam omogućile mnogo toga, a veštačka inteligencija i roboti preuzimaju sve više poslova.
I to je dobro.
Naravno.
Ali ima i loše strane.
Neki veruju da će to biti pozitivna stvar jer ćemo imati više vremena ‘za sebe’ dok roboti rade stvari koje danas rade ljudi, dok drugi strahuju od masovne nezaposlenosti pa čak i pretnje celom čovečanstvu jer bi AI mogla da nas doživi kao pretnju, zbog čega bi roboti pokušali da nas unište. Znate, kao u Terminatoru.
A jedan istoričar Juval Noje Harari čak smatra da se upravo stvara nacija beskorisnih ljudi. Što je za njega jedna od najvećih pretnji u 21. veku. To su ljudi koji će zbog robota i veštačke inteligencije ostati bez posla (ili nikada neće moći da se zaposle).
Problem je što ljudi neće znati koje veštine bi trebalo da stiču, jer bi stvari koje ljudi uče i za koje se obrazuju mogle da postanu nevažne dok napune 30-40 godina.
Harari kaže da je namerno upotrebio reč ‘beskorisni’ misleći na njihovu ‘beskorisnost u političkom i ekonomskom, a ne moralnom smislu’.
Ako ljudi budu bili nezaposleni i ne budu imali nikakvu perspektivu, osećaće se beznačajno i više neće imati razlog za ustajanje iz kreveta, smatra Harari i dodaje da bi država taj problem mogla da reši kontrolišući sreću i zadovoljstvo ljudi putem lekova i virtualnih svetova.
Ljudska rasa bi zbog toga mogla da se pretvori u nezaposlenu gomilu bez ikakvog cilja, koja će dane kratiti pijući lekove i noseći kacige za virtualnu realnost.
