Dva meseca pred svečano otvaranje tornja napuklo je zvono; zvono je brže-bolje zamenjeno, no, i zamena je izdržala jedva 60-ak dana. Graditelji su onda digli ruke od zvonjave, te je sat u naredne četiri godine bio nem i isključivo pokazivao vreme, bez zvučnog obeležavanja punog sata, kako bi priličilo jednom gradskom časovniku.
Neko neupućen bi mogao pomisliti da je reč o nekom domaćem graditeljskom poduhvatu, sa svim blagodetima koji on nosi – nameštenim tenderom, lošim građevinskim materijalom, katastrofalnom završnom obradom, i sličnim "karakteristikama" iz svakodnevnog života. Reč je, međutim, o 11. julu 1859 godine, kada je u rad pušten možda i najpoznatiji sat na svetu – londonski Big Ben. Nisu mu ništa mogla besomučna nemačka bombardovanja u II svetskom ratu, ali su mu probleme pravili golubovi, sneg i radnici koji su obavljali radove na tornju, zbog kojih je više puta tokom XX veka bio zaustavljan, popravljan i "navijan". Srećan 150. rođendan!
