Juče prijatelj kaže da će biti samo gore i da je kriza kojom su nas mazali dve godine bila uvertira za totalni kraj. Ne pratim situacije u svetu u toj meri da sedim i povezujem posledice sa uzrocima jer navlačim opstanak štapom i kanapom, imam pametnija posla, razume se. Oko mene ima onih koji kažu da nam nije toliko loše i da ima i goreg negde tamo (bar smo živi i nismo u građanskom ratu), a ima i onih koji samo što ne zaplaču kad ih pitam šta ima novo.
Onda bolje da ne pitam. Bolje da se gledamo i prepričavamo koješta sa TV-a. Ili najbolja opcija – pravac pivnica gde se vode najzanimljiviji razgovori. Tada nema štapa niti kanapa, tada sve može i tamo se troše novci od računa. Sutra ćemo misliti o njima.
Kako da objasnim sebi da u Srbiji, zemlji seljaka gde navodno niko nema para, pola populacije jednom dnevno svrati u kafanu? Možda smo digli ruke od kriza i besparica pa po navici trošimo više nego što imamo. Srbija, dakle, živi jednim ispunjenim dvostrukim životom. Neki jedu hleb od juče a uveče vrlo sveže pivo ili ceđenu pomorandžu. Nije loše za raspalu zemlju u večitoj tranziciji.
Licemerno kukamo kako nemamo ništa, a vidim, nove patike se nose, restorani puni, putuje se jednom mesečno, novi telefoni i pune ruke kesa. Nema posla a posle posla se nalazimo. Hm. Imam osećaj da smo svi postali oni učenici koji pre kontrolnog kažu da ništa ne znaju pa dobiju peticu ili urade najbolje. I to bez izuzetaka.
Odakle vadimo/te te pare i čije su, to bih volela da znam. I ko kuka sa razlogom, pa da pomognemo, a ko lupa gluposti. Većina je tužna, dužna, južna a guraju se ispred bankomata, niko nema sitno…
Tužno je što govorimo da, da, da na svaki problem i sutra je taj problem već naš. Mi mnogo volimo probleme. Mi smo jedan vrlo problematičan narod sa mnogo vickastih doskočica. To vidim u tim pivnicima gde trošim pare od računa. Retko pitamo koliko košta i kupujemo skuplje jagode, paprike van sezone i samo najbolja jaja. Rekao bi čovek da nam je super.
Sada sami sebe lažemo da je sve sasvim u redu umesto da se pakujemo. Grupna karta u jednom pravcu i svet da nas vidi. Tamo negde su jagode jeftinije i uvek je sezona paprika, ako već nemamo ujaka da nam nađe posao. Tamo su i naše maline možda jeftinije i bolja je naša šljiva. A možda nam i daju novac a da ništa ne radimo. Tamo negde je uvek bolje, to već znamo, ali volimo naše pivnice.
Dajana Debić
