Šta znamo a šta ne znamo o covid 19, pitanje je nad pitanjima. I mada nismo sveznalice, nešto smo već naučili a ima toga što još moramo saznati o ovom opakom virusu.
Vreme je da se konstatuje šta smo naučili a šta ostaje nejasno, piše bbc.com
OVO JE ONO ŠTO ZNAMO
Zatvoreni prostor
Ventilacija i protok vazduha su veoma bitni u zatvorenom prostoru. Provetravanje prostorija je veoma bitno jer je poznto da kod respiratorne bolesti poput covid 19 što više ljudi diše, kašlje i razgovara u zatvorenom prostoru to je veća šansa da se zarazite virusom. Na otvorenom prostoru kapljice se raspršuju u vazduhu nosi ih vetar pa je teže zaraziti se. Dakle, ako putujete autobusom na posao pametno je otvoriti prozore i ako je moguće ne ulaziti u prepune autobuse.
Maske deluju
Maske su se pokazale kao jednostavan, efikasan način sprečavanja širenja virusa. U zemljama koje su poravnale krivu maske su se veoma koristile, rezultat je istraživanja Instituta za tropsku medicinu u Antverpenu. A evo i zašto je važno nositi masku.
Kada zaražena osoba kašlje može poslati kišu sitnih kapljica, aerosola, napunjene virusom u vazduh. Jedan kašalj može da proizvede do 3.000 kapljica. Dospe li neka do vašeg nosa, usta, grla, eto zaraze. Prema nedavnom istraživanju hiljade kapljica nevidljivim okom prskamo u vazduh izgovaranjem reči “ostanite zdravi.”
Pranje ruku je važno
Iako se sada smatra da je prenos putem neživih površina relativno malo moguć, postoje dokazi da se virus može naći u rukama zaraženih ljudi i da postoji šansa da ga prenesu na druge ljude. Ljudi imaju naviku da nesvesno dodiruju lice rukama i tako mogu preneti virus. Zato j važno temeljno prati ruke.
Virus različito utiče na ljude
Pokazalo se recimo da je virus uticao na muškarce ozbiljnije nego na žene, neke rasne grupe su bile ranjivije od drugih. Neki ljudi imaju neku vrstu skrivenog imuniteta koji su možda stekli mnogo pre početka pandemije.
Virus može oštetiti organe
Iako je covid 19 respiratorni virus ne ograničava se samo na oštećenje pluća. Naučnici sada znaju da može da ošteti srce, mozak, bubrege, pankreas, slezinu, jetru. Ne zna se koliko će dugo trajati oštećenja niti da li će ikada potpuno isčeznuti.
Vakcine protiv koronavirusa su sigurne i efikasne
Naučnici su vrlo brzo uspeli da stvore nove vakcine a bili su pod izuzetnim pritiskom. Isporučili su sigurne, efikasne vakcine koje su strogo testirane u ispitivanjima.
Jedna doza vakcine pruža umerenu zaštitu
Ali je dobijanje druge doze veoma važno. Sve dok se ne primi i druga doza vakcine a onda prođe još dve do tri nedeje od druge značano je nastaviti socijalno distanciranje, nošenje maski, poštovanje saveta lekara.
Kolektivni imunitet se obično stiče vakcinisanjem
Kolektivni imunitet je vrsta otpornosti na bolesi koja se javlja unutar populacije kao rezultat stvaranja imuniteta kod pojedinaca. Ali to ne znači da treba namerno širiti virus radi sticanja kolektivnog imuniteta. To se može postići vakcinama, koje mogu pružiti dobru zaštitu od virusa.
Postojeće vakcine nisu ocenjivane prema sposobnosti da spreče širenje virusa, već da spreče ljude da razviju simtome i teško obole. Postoje nagoveštaji da bi vakcine mogle da zaustave i širenje.
ŠTA JOŠ UVEK NE ZNAMO
Dugoročni efekti bolesti
Koliko dugo će virus uticati na ljude, kakav će biti epigenetski uticaj odnosno kako će uticati na buduće generacije, to se još uvek ne zna.
Kako će se virus razvijati
Svaki put kada koronavirus pređe sa čoveka na čoveka, vide se sitne promene u genetskom kodu. Naučnici sada počinju da primećuju obrasce u načinu na koji virus mutira.
Kako bi mogla izgledati sledeća pandemija
Koje bolesti će najverovatnije izazvati sledeću globalnu pandemiju? Većina bolesti za koje stručnjaci brinu potiču od životinja. Čovekov uticaj na klimu, zadiranje u staništa divljih životinja i globalna putovanja pomogla su cirkulaciji bolesti koje se prenose sa životinja na ljude.
Znamo da se u Aziji najčešće bolest prenosi sa lepih miševa. Znamo i da su komarci vrlo opasni. Svake godine bolesti koje se prenose komarcima ubijaju skoro milion ljudi i zaraze oko 700 miliona. Kamile u Africi prenose mers koji je daleko smrtonosniji od covid 19. Šire ga kamile koje milioni ljudi u Africi, na Bliskom Istoku koriste pored ostalog i za meso i mleko. U Evropi svinje prenose svinjski grip. Ističe se da sadašnja intenzivna fabrička poljoprivreda stvara savršene uslove za pojavu svinjskog gripa. Majmuni u Južnoj Americi utiču na pojavu i prenos žute groznice.
Uticaj pandemije na životnu sredinu
Kratkotrajne emisije gasova staklene bašte i zagađivača vazduha znatno su opale na početku pandemije. Ali su zatim brzo porasle tokom ostatka godine. Emisije CO2 pale su za nešto više od 6% u prošloj godini. Postoji šansa da će pandemija imati dugotrajniji uticaj a ekolozi se pitaju da li bi naš način reagovanja na krize covid 19 mogao pomoći u modeliranju našeg odgovora na klimatske promene.
