Ljudska prava. Ako vam možda nije baš sasvim jasno zašto su ona tako važna i zašto je važno da se svi borimo za prava nacionalnih manjina, gej osoba i prava baš svakog pojedinca ovo je tekst za vas.
Ljudska prava su zapravo vrednosti koja društvo čine pravičnim, poštenim i jednakim za sve. Ljudska prava su tu da štite decu, stare, manjine, žrtve nasilja, različite religiozne grupe ali i sve druge građane.
Dakle, ljudska prava su tu da zaštite baš sve.
Kako to rade? Zakonima. U demokratskim zemljama zakoni štite prava i slobode svakog pojedinca.
I to je odlično.
Ipak, problem je što ne vole baš svi ljudska prava. Razni desničari, nacionalisti, fašisti i brojni ekstremisti bi rado ukinuli ljudska prava pojedinaca zbog svoje ideologije.
Kako bismo ih sprečili, potrebno je da znamo koja su to naša prava i kako smo se izborili za njih.
Nekada davno, društva su imala svemoćne vladare koji su vladali čvrstom rukom i samovoljom. Carevi, kraljevi i tirani su prava pružali onima koji su im se – sviđali. A to nije baš pošteno. Tako je i danas u totalitarnim društvima.
Hiljadama godina obični ljudi su se borili za jednakost i pravednost društva. Sve je počelo još 1215 . godine kada je donesena povelja Magna Carta Libertatem. Nju je izdao engleski kralj John Lackland nakon što je izgubio rat sa pobunjenim baronima. Povelja predstavlja ugovor između kralja i njegovih plemića i po kojoj postoje garantovana prava koja se više ne mogu ograničiti vladarevom samovoljom. Magna Carta je predstavljala prvi pisani ustavni dokument u istoriji koji garantuje ljudska i građanska prava.
Posle kraljeva koji su polako tokom sledećih 800 godina prepuštali vlast, dvadeseti vek su ponovo obeležilili surovi tirani. Oni su vladali strahom i terorom.
A onda, posle Drugog Svetskog Rata demokratska društva su rekla – nikad više.
Doneseno je nekoliko važnih dokumenata. Među njima se izdvajaju Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN i Evropska konvencija za zaštitu ljudska prava.
Univerzalna deklaracija je brzo postala najprevođeniji dokument na svetu IKAD.
Suština oba dokumenta je da bi pravila i zakoni a ne samovolja bilo koga trebalo da bude u srcu našeg društva.
To su prava koja baš svako ljudsko biće ima, samom činjenicom da je – ljudsko biće. I bez ikakvog izuzetka baš svako ima pravo na njih čim se rodi.
Ideja je da su osnovna ljudska prava podjednako važna kao i naše elemenatrne ljudske potrebe, odnosno da su neophodna za normalan život. Bez njih bi naši životi bili mnogi lošiji. Recimo mogli bi da vas uhapse ili ubiju ako se recimo vladaru ne dopada vaša objava na Facebooku.
Među pravima koja su garantovana svakome su pravo na život, slobodu glasanja, bezbednost, slobodu govora i izražavanja… to znači da baš niko, pa čak ni vladari niti državne institucije ili pojedinci ni pod kojim uslovima ne mogu da vas uskrate za bilo koje pravo.
Takođe ljudska prava su nedeljiva, međusobno povezana i nerazdvojiva. To znači da nepoštovanje jednog prava vodi do posledica i na druga prava. Ljudska prava se moraju bezuslovno poštovati.
Novinari imaju pravo da pišu o čemu žele i kritikuju čak i vlast, pacijenti moraju da dobiju najbolji tretman i puno poštovanje medicinskog osoblja, vojnici moraju da dobiju odgovarajuću opremu, gej osobe moraju da imaju jednak tretman, baš kao i pripadnici svih drugih manjina.
Baš svako mora da ima iste i pravedne uslove u školi, kod kuće i na poslu.
A kako se brane ljudska prava?
Za početak, moramo da ih poznajemo. I uloga svih nas je da branimo naša prava, ali i prava svih ugroženih. Kolektivna svest znači da smo svi odgovorni za prava i blagostanje svih drugih. To znači da kada je neko ugrožen i njegova prava se krše trebalo bi da se pobunimo. Boreći se za tuđa prava, branimo i sami sebe.
Ipak, trebalo bi da znate još jednu stvar. Vaša prava ne znače da možete da ugrozite tuđa prava.
Recimo, ne možete da bilo kome ograničite slobodu govora čak i kada se ne slažete sa njim. Osim ako on ne ugrožava druge recimo govorom mržnje ili pozivima na nasilje ili širenjem lažnih informacija. Takođe, roditelji ne smeju da ugroze pravo na zdravlje i lečenje svoje dece recimo nevakcinisanjem.
