NASA je daleke 1977. godine poslala svemirsku letelicu Vojadžer 1 u daleki svemir gde bi trebalo da istražuje svet van našeg Sunčevog sistema.
E pa Vojadžer je ovih dana na njegovom samom rubu i odatle šalje pregršt zanimljivih informacija na Zemlju.
Naučnici čekaju da tri ključna instrumenta na letelici potvrde da je prošla kroz heliosferu i ušla u međuzvezdana prostranstva. Dva su već ispunila predviđanja, ali treći je otkrio neke nove činjenice koje niko od naučnika nije očekivao.
Prvi znak da je Voyager na samom izlasku iz Sunčevog sistema jeste nagli pad u broju solarnih čestica, što se dogodilo.
Drugi detektor čestica, Voyager Cosmic Ray Subsystem, registrovao je pad broja nabijenih atomskih jezgara Sunca i povećanje koncentracije jezgara koje stižu izvan našeg sistema.
To se i očekivalo! Ali merenja trećeg instrumenta daju sasvim neočekivana očitavanja.
Vojadžerov magnetometar je zabeležio da se smer magnetnog polja nije promenio, odnosno ostao je usmeren od istoka prema zapadu u skladu sa uticajem Sunčeve rotacije. Naučnici kažu da bi u međuzvezdanom prostoru to moralo da bude sasvim drugačije.
Oni objašnjavaju da postoje dva tumačenja: Ili Vojadžer još nije izašao iz zone Sunčevog uticaja, što bi bacilo sasvim novo svetlo na sve što do sada znamo, ili je nekim čudom međuzvezdano magnetno polje savršeno poravnato sa Sunčevim, što je još manje verovatno.
NASA očekuje da Vojadžer za 40.000 godina dođe do zvezde AC+793888 u sazvežđu Žirafe. Zanimljivo je da ova letelica nema rok trajanja niti konačno odredište.
