Ovih dana su se ponovo po mnogim medijima pojavile priče o tome kako smo mi Srbi najstariji narod, pa čak i nebeski.
Čitamo i neke interpretacije o "srpskom genu" starom 12 hiljada godina, "starijem od drugih koji imaju između 4000 i 7000 godina". Zato je pravi trenutak da demistifikujemo nastajući mit i pseudo-naučnost kojom obiluje.
Za početak bi trebalo da znamo da ne postoje etnički i nacionalni geni. Zapravo, reč je o haplogrupama, a ne o genima kako glasi nova senzacija, ali i za njih važi potpuno isto: ne postoje etničke i nacionalne haplogrupe.
Tvrdi se, između ostalog u ovim teorijama, da su se Srbi/Sloveni/Arijevci sa Balkana raselili i nastanili Evropu, Aziju i Indiju.
Pa, da objasnimo nekoliko stvari.
Autori ovih vesti su između ostalog pomešali haplogrupe I i R1a1, pa tako govoreći o haplogrupi R1a1, navode prostiranje svih ogranaka cele haplogrupe I (npr. Danska, Nemačka, Skandinavija).
Daleko bitnije od ove greške je razumeti šta su haplogrupe i koje informacije pružaju. Dakle, zamislite da ste muško (ako niste) i da imate brata od strica (ako ga imate, ne treba da zamišljate). Vas dvojica imate zajedničkog dedu po muškoj liniji. Vaš deda je bio recimo, Leskovčanin. Vi ste Beograđanin, a vaš brat od strica je Užičanin. Dešava se, ljudi se sele. I svi vi imate istu haplogrupu (ovo je činjenica). E, sad zamislite da vam neko kaže da je to leskovačka haplogrupa i da ste zbog toga vi svi Leskovčani. Ali čekajte, otac vašeg dede je bio iz Kumanova, a imao je istu haplogrupu. Da li je i on bio Leskovčanin?
To su vam ukratko Y-DNK haplogrupe – neprekidan niz svih grananja po muškoj liniji koja je moguće pratiti u vremenu i prostoru na osnovu promena koje se dešavaju u relativno pravilnim intervalima. Svaka takva promena se desi samo kod jednog pojedinca i prenosi se na sve njegove muške potomke do kraja vremena. Time se ujedno definiše novi ogranak u neprekinutom grananju porodičnog drveta svih muškaraca na planeti. Jer, o da, to takođe znači upravo to što ste možda pomislili – svi muškarci tj. sve haplogrupe se na kraju sastaju u jednoj tački tj. jednom zajedničkom muškom pretku. Doduše, nedavno je pronađen jedan čovek koji ne pripada celokupnom do sada poznatom drvetu čovečanstva, ali to ne menja stvari, već samo pomera starosnu granicu ljudskog roda i tog prvog zajedničkog pretka još više udaljava u prošlom vremenu.
Sve se ovo radi na osnovu uzoraka i što broj i reprezentativnost uzoraka bivaju veći, time i preciznost i mapa grananja postaju tačniji. Drugim rečima, kada bi postojali uzorci svih muškaraca, postojala bi i kompletna mapa svih grananja ikada, na kojoj bi svaki muški pojedinac bio predstavljen sa po jednom tačkom koja bi savršeno tačno prikazivala u kom, kakvom i kolikom srodstvu je on sa bilo kojim drugim muškarcem na planeti, kako živim, tako i mrtvim, kako poznatim, tako i nepoznatim.
Grupe su relativne, utoliko što svi muškarci sa jednom istom mutacijom pripadaju jednom ogranku. Međutim, unutar svakog ogranka, postoje novi ogranci, sve manji i manji. Promene koje ih definišu se dešavaju sa relativnom pravilnošću na približno svakih 10 do 15 generacija i svakom grananju se daje novo ime u formi: slovo-broj-slovo-broj-itd. Postoji i alternativno označavanje u formi: osnovna grupa (samo jedno slovo) i iza njega naziv svake od mutacija koje vode do npr. četvrtog ili petog nivoa grananja ili samo naziv poslednje mutacije koji jasno implicira najdublji nivo grananja koji je trenutno identifikovan (pošto, razume se i svaka mutacija ima svoju oznaku). Da stvar bude nepotrebno komplikovanija, sa uvećanjem i usložnjavanjem broja uzoraka i sve preciznijom slikom grananja, ove oznake se redovno dopunjuju i menjaju na nivou regulatornog tela na svakih par godina.
Primera radi, dva muškarca sa haplogrupama R1a1a1a i R1a1a1b su prilično bliže povezani po muškoj liniji, nego bilo koji od njih dvojice sa nekim muškarcem koji je I2a1b1a. Mada, može da se desi da neki R1a1a1a bude brat od ujaka nekom I2a1b1a. Njih dvojica su udaljeni samo po muškom grananju celog čovečanstva, a ne nužno po svim ostalim rodbinskim linijama.
Zbog toga, kada čitamo da su nosioci R1a1 otišli sa Balkana pre 12 hiljada godina i da su oni najzastupljeniji među Srbima, Hrvatima, Bosancima, Crnogorcima, Rusima, a i generalno skoro svim narodima Evrope i Indije i da je to "srpski gen", moramo da kažemo dve stvari:
Najzastupljenija haplogrupa među Srbima, Hrvatima, Bosancima i Crnogorcima nije R1a1, niti bilo koja njena podgrupa, već I2a1b1a. U jadranskom rečnom slivu tj. obali Dalmacije i zaleđu Dalmacije oko 100 kilometara širine, procenat ljudi sa ovom haplogrupom varira od 65% do preko 85%. U unutrašnjosti je nešto manji, ali i dalje dovoljno veliki da to bude pojedinačno najbrojnija grupa u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji i Crnoj Gori.
I znate šta još? Ta grupa nije na Balkanu od pamtiveka. Nastala je pre oko 2500 godina na prostoru današnje južne Poljske (ali je niko normalan neće zvati poljskom grupom, niti njene nosioce Poljacima, iako su, zamislite, mnogi njeni nosioci danas stvarno Poljaci), a balkanski ogranak je došao na Jadran pre oko 1200 do 1400 godina, što se fantastično podudara sa inače oskudnim istorijskim svedočanstvima o dolasku Srba i Hrvata na zapadni Balkan, kako u smislu vremena dolaska, tako i u smislu prostora sa koga smo došli.
Kada je ova nesvakidašnje visoka koncentracija jedne iste grupe prvi put otkrivena, uzorci su bili dosta manje brojni i sa značajno manjim brojem markera (testovi su tada bili znatno skuplji), pa nije bila poznata dubina grananja (I2a1b1a), već su svi pripadnici bili identifikovani samo kao I2a. Zbog toga je izgledalo da je epicentar celog tog velikog ogranka koji se prostire po celoj istočnoj Evropi upravo na Jadranu i da je grupa nastala baš tu, što je pre nekoliko godina uzrokovalo još jednu sličnu poplavu senzacionalizma o autohtonosti Srba/Hrvata/Bošnjaka na Balkanu.
Sa usložnjavanjem uzoraka i povećanjem broja markera, otkriveno je ne samo da je na Jadranu jedan mnogo mlađi ogranak I2a, već i da ima jako malu varijansu, što znači da je toliko mlad na Balkanu da tu još uvek nije uspeo da napravi mnogo novih malih grananja (nije prošlo dovoljno vremena za mnogo grananja). Kada se pogleda u apsolutnim brojevima, a ne samo u procentima, stvari dobijaju drugi oblik, pa tako u Poljskoj, Ukrajini i Belorusiji ima preko 30 miliona nosilaca ove grupe, ali je njihov procentualni udeo u stanovništvu svojih država znatno manji nego na Jadranu, dok na zapadnom Balkanu ima "samo" nekoliko miliona pripadnika, ali oni u svojim sredinama čine daleko veće procente (i imaju manje varijanse, jer su dosta mlađi na Balkanu, nego cela grupa u Poljskoj/Ukrajini/Belorusiji). Ta ekstremna koncentracija u jadranskom slivu takođe govori o još jednom fenomenu – da su oni koji su došli na Jadran, došli u relativno opustelu sredinu, baš kao što i navode škrti hroničari ranog srednjeg veka.
Iz već ilustrovanog razloga iz kojeg ni vi, ni vaš pradeda niste Leskovčani, iako je neko vašu grupu zbog dede nazvao leskovačkom i vas proglasio istima, a takođe iz istog razloga iz kojeg vas niko ne proglašava Poljakom, ni nosioci grupe R1a1 koji su pre 12 hiljada godina sa Balkana preplavili ruske stepe i stigli do Indije nisu Srbi (i ne bi to mogli da budu čak ni kada bi svi današnji Srbi imali samo tu haplogrupu, a činjenica je da je zapravo ima samo oko 16% Srba danas!).
Umesto zaključka
Haplogrupe je u ograničenom smislu moguće posmatrati kao velike porodice. Ista porodica se uglavnom ne razmnožava među sobom, već se meša sa drugim porodicama. Zbog toga, su današnji, a i prošli narodi sastavljeni od različitih procentualnih udela raznih haplogrupa. Tako su npr. današnji Srbi i Hrvati sastavljeni od preko 6 različitih haplogrupa, dok među istorijskim Slovenima dominiraju različiti ogranci dve genetski udaljene grupe: I2a i R1a, uz primesu nekoliko manje zastupljenih grupa. Ono što svaki narod čini relativno (veoma relativno) homogenim su zajednički jezik i kultura, a ne haplogrupe, jer nijedan narod nema jedinstvenu haplogrupu. Neki Indijci sasvim izvesno imaju neke zajedničke pretke kao i neki Srbi i to je maksimalni mogući zaključak.
Izvinjavamo se Leskovčanima. 🙂 S.D.
