Kubanski lider Fidel Kastro je preminuo 25. novembra ove godine. I posle skoro celog veka diktature ostavio je zemlju u bedi i siromaštvu. Recimo prosečna plata na Kubi je oko 20 dolara.
Uz to, postoje dve valute. Tu je pezos, za obične smrtnike, kao i konvertibilni pezos za strance.
Zbog represivne politike komunističkog režima mobilni telefoni nisu bili dozvoljeni na ostrvu sve do 2008. godine.
Danas samo 5 posto Kubanaca ima pristup internetu. A da bi se okačili na net potrebna im je posebna dozvola. U suprotnom kazne su i do pet godina zatvora. Naravno, mnogi se ne pridržavaju ovih pravila pa u hotelima pristupaju internetu namenjenom turistima rizikujući kazne.
Na Kubi je skoro sve u vlasništvu države, od stoke do automobila. Koliko je loše na Kubi i danas verovatno najbolje govori činjenica da sportisti ove zemlje redovno posle međunarodnih takmičenja traže azil u zapadnim zemljama. Čak su prošlog meseca dvoje Kubanaca došli do Srbije (pošto im ne treba viza) i zatražili status emigranata. Planiraju da ovde ostanu, pošto je Srbija raj za Kubu. Tako kažu.
Ni to nije sve.
Jedno od Kastrovih naređenja nakon revolucije bilo je se unište svi primerci igre Monomol. Zato što simbolišu taj truli kapitalizam.
Inače Fidel Kastro uopšte nije bio plemeniti lider ako ste to možda pomislili, već surovi diktator. Za vreme Kubanske krize on je bio jedini koji se otvoreno zalagao za upotrebu nuklearnog oružja i početak rata sa Amerikom.
A to nije kraj bizarnostima.
Pepeo Fidela Kastra je prošle nedelje prevožen Kubom uz sve počasti. Prigodno, vozili su ga na džipu sovjetke proizvodnje UAZ 3151. Koji se, vrlo simbolično u sred ceremonije, pokvario pa su vojnici morali da ga guraju. Slika vam je ovde. I nekako nismo iznenađeni.
Na Kubi je inače proglašena devetodnevna žalost zbog smrti diktatora. Sahranjen je u nedelju u mestu Santjago de Kuba, mestu odakle je započeo revoluciju.
