Mislite da je obična kuhinjska so nešto sasvim obično i pomalo dosadno?
Verovatno. Ali priča o tome kako smo počeli da je koristimo uopšte nije.
Za početak, so je natrijum hlorid i oba elementa su vrlo agresivni elementi. Recimo ubacite grumen natrijuma u običnu vodu i on će eksplodirati toliko jako da može da vas ubije. Hlor je još gori i koristio se kao otrov u Prvom svetskom ratu a i danas se koristi za dezinfekciju i ubijanje bakterija. Znate – na mrtvo.
Imajući sve to u vidu pravo je čudo da so koriste antivakseri i drugi teoretičari zavera pošto su istom logikom ubeđeni da su vakcine opasne.
Ipak, ne bi im to bila baš dobra ideja pošto bismo bez soli umrli. Dnevno nam treba oko 200 miligrama soli, što nije mnogo, ali svi unosimo mnogo više. Soli danas ima previše u većini hlebova, ali i recimo u pahuljicama koje jedemo za doručak ili kečapu. Ili skoro svakoj industrijskoj hrani, pa čak i onoj slatkoj poput keksa.
Posebno je zanimljiva priča o tome kako smo počeli da koristimo so. Ona nam je kao suplement postala neophodna kada su ljudi počeli da se bave poljoprivredom i značajno promenili ishranu posle stotina hiljada godina koje smo živeli kao lovci i sakupljači.
Tada su naši preci morali da počnu da dodaju so u ishranu. Ali kako su to shvatili je velika misterija. Iako bismo se osećali loše bez soli i na kraju umrli, niko nikada nije pomislio – majku mu baš mi se jede malo ovog belog kamena.
Još je veća tajna kako su ljudi shvatili da su kamenčine i to samo određene kamenčine ili ostatak od morske vode nešto bez čega bi umrli.
Naučnici jednostavno nemaju odgovore na ta pitanja.
So je danas jeftina i lako dostupna, ali nije uvek bilo tako.
Zbog nje su se pokretali ratovi a neki su išli i na kraj sveta po nju. So je i strateški resurs. Recimo britanski kralj Henri VIII je pre jednog vojnog pohoda 1513. godine naredio da se zakolje 25.000 volova i usoli. Bez soli bi se meso pokvarilo i ne bi bilo ništa od njegovog malog rata.
Tokom srednjeg veka karavani dugački stotinu kilometara sa 40.000 kamila prenosili su so iz Timbuktua u centralnoj Africi preko Sahare do Evrope.
Za kraj još 5 zanimljivih činjenica:
– Rimski vojnici su recimo nekada dobijali platu u soli. Čak je i engleska reč salary (zarada) izvedena od latinske reči salt (so).
– So se nalazi u baš svakoj ćeliji u našem organizmu i ukupno je ima oko četvrtine kilograma.
– Možete da umrete od previše vode koju ste popili. So je toliko bitna za nas, da bismo umrli ako bismo so ispravi sa toliko vode.
– Ali i previše soli bi moglo da vas ubije. Potreban je 1 gram po kilogramu da biste umrli. U Kini se nekada so koristila za ritualno samoubistvo umesto otrova.
– Tokom srednjeg veka, so se nazivala i belo zlato.
Rekli smo da će biti zabavno…
