Ako ste ikada uradili ozbiljan domaći iz matematike mora da ste na kraju vežbanke primetili kolekciju slučajnih brojeva? Pa čemu oni sve služe! Stvar je malo komplikovanija ali svakako zabavna! Evo priče o slučajnim brojevima.
Za početak slučajni brojevi su veoma vredna stvarčica. Oni se koriste za šifriranje, enkripciju i zaštitu važnih podataka, poput onih u bankama, kao i za simulacije u fizici astronomiji ili kockarskim igrama.
Ipak, smišljanje slučajnih brojeva nije baš tako jednostavno.
Sada verovatno mislite da računari mogu da naprave tonu slučajnih brojeva u sekundi, ali zapravo nije tako. Oni mogu da stvore samo simulaciju slučajnih brojeva zasnovanu na određenom algoritmu. Ali ako biste znali algoritam ni brojevi više nisu zaista slučajni. A onda cela priča gubi smisao.
Možete da ih sami smišljate, samo da li možete da budete sigurni da vaš mozak zaista brojeve izbacuje slučajno? A i fakat nije baš zgodno kada vam je potrebno nekoliko miliona ovakvih cifri.
Cela priča počinje četrdesetih godina kada je potreba za slučajnim brojevima naglo porasla. Oni su bili neophodni za prve modele i simulacije nuklearnih eksplozija i stvaranje nuklearnog oružja. Već 1955. godine odštampana je prva knjiga slučajnih brojeva u kojoj ste za 10 dolara mogli da dobijete 100.000 cifri. Izdanje se nastavilo sve do 2001. godine kada je koštala veoma solidnih 90 dolara.
Onda su se pojavili kompjuteri, ali je problem slučajnih brojeva ostao. Samo je potražnja porasla. Bez njih nema ni sigurnih podataka.
Novost je da su naučnici sa Australijskog National University izgleda otkrili način da naprave zaista slučajne brojeve uz pomoć računara. Odnosno 5.7 milijardi po sekundi. A to su uspeli istražujući statistiku vezanu za fotone. Ali objašnjenje je previše komplikovano pa ćemo ga ipak preskočiti.
Eto, to vam je priča o slučajnim brojevima! Nešto ste naučili danas pa možete da se pravite važni u društvu! Ako vam društvo nije sastavljeno od morona koji pričaju samo o estradi. Ako je tako onda ništa…
