Upišite 2. decembar u 21 sat u vaše agende. Tada ćete na Discovery kanalu moći da pogledate premijeru revolucionarnog dokumentarca “U trci sa izumiranjem”.
Autor filma, Oskarom nagrađeni režiser Louie Psihoyos je odgovorio na pitanja Domino Magazina.
Stiven Spielberg vam je jednom rekao da nikad ne bi trebalo da napravite film o brodovima i životinjama. Uradili ste upravo to. I dobili Oskara za film The Cove. Da li ste ovog puta prekršili neko drugo važno pravilo?
Jedan režiser mi je rekao: “nikad nemoj da snimiš drugi film ako ti je prvi film bio tako uspešan”. Režirao je Ljude u crnom, zove se Barry Sonnenfeld. Rekao mi je da će drugi film uvek biti bezveze. Mislim da ipak nije u pravu, mislim da je ovaj film bolji od mog prvog filma.
U jednom od kadrova vašeg prvog filma The Cove možemo da vidimo kako je ceo japanski grad posvećen definima i čini se da ti ljudi tamo jako vole delfine a zapravo situacija je sasvim obrnuta i to je verovatno najgore mesto za delfine na svetu. Govorim o ovome zato što mi se čini da je običnim ljudima veoma teško da prepoznaju prave informacije u moru plaćenih istraživanja i suprotnih rezultata. Kako možemo da prepoznamo pravu informaciju?
Okružio sam se naučnicima koji se bave upravo tim pitanjima, mnogi moji prijatelji su paleontolozi, ja sam proveo 15 godina baveći se paleontologijom. Kada mi ljudi koji se bave masovnim izumiranjem kažu da upravo prolazimo kroz jedno, slušam ih vrlo pažljivo. I za mene je poprilično šokantno saznaje da je masovno izumiranje na Zemlji upravo u toku. Pomislim, kako je to moguće. Kada kažemo masovno izumiranje obično smatramo da će se to desiti sledećeg vikenda. Meteor pogodi planetu i sve izumre. Pitamo se i koliko je to ozbiljno zato što niko ne umire pred nama. Ali već imamo nekoliko naučnika koji su pisali svoje doktorske teze i nekoliko vrsta koje su oni izučavali je za vreme pisanja njihovih radova nestalo. Postoji samo 9.500 vrsta ptica i kada nekoliko njih nestane za samo par godina to je znak za uzbunu. Ja vodim organizaciju Oceanic Preservation Society (OPS) i postoje dokazi da smo već počeli da gubimo koralne grebene. Posledica toga će biti da će 25 procenata svih vrsta u okeanima i morima nestati. Čak i ako su upola pogrešni, čak i ako su oni samo delimično u pravu, to je zaista strašno. Zaista je strašno izgubiti makar jednu vrstu, to je tragedija.
Neki naučnici čak kažu da naša vrsta neće preživeti ovo izumiranje.
Često me to pitaju. Ali trebalo bi da shvatimo da će pre toga život postati stvarno mizeran za nas. Situacija u Evropi vezana za izbeglice je posledica klimatskih promena. Sada je nekoliko stotina hiljada izbeglica, ali biće ih milioni. Kada nestanu ostrva zbog rasta nivoa mora celokupne zemlje će nestati, recimo Fidži, Bangladeš. Gde će živeti ti ljudi? Oni će doći u Evropu i Ameriku. Slično je sa Afrikom. Mislim da treba da razmišljamo o tome koliko će nam biti jadni životi pre nego što dođemo do trenutka izumiranja.
Da li smo onda u začaranom krugu da vidimo dramatične posledice klimatskih promena a upravo zbog tih posledica niko ne razmišlja o klimatskim promenama?
To nije sasvim tačno. Već sledeće nedelje svetski lideri se sastaju i razgovaraće o klimatskim promenama. Čak 170 svetskih lidera stiže u Pariz da razgovara upravo otome. Ali trebalo bi da znamo da je upravo to najvažnija tema na svetu. Za 500 godina niko neće znati ko je bio nemački kancelar ili predsednik Amerike, ali će i te kako znati da smo danas doneli promene koje će uticati na njihove živote u budućnosti. Verujte mi da je ovo najveći problem danas. Svi ratovi koji se danas vode su povezani sa naftom što je povezano sa klimatskim promenama. Sve je povezano. Što brže spojimo činjenice brže ćemo moći da rešimo problem. U suprotnom samo stavljamo flaster na pacijenta koji umire.
Šest godina je prošlo od vašeg poslednjeg filma, da li mislite da su ljudi danas uključeniji u problematiku i spremni da učine nešto?
Većina ljudi u Japanu, recimo, nije uopšte znala da se tamo ubijaju delfini. Tada su ubijali 23.000 delfina godišnje, sada manje od 6.000. To je pad za skoro 75 procenata. Video sam da film može da doprinese promenama. I upravo to želim da uradim ovim filmom. Ponoviću – ovo je najveći problem na svetu a film može da bude ultimativno oružje. Bacite bombu i ubićete ljude, napravite i film dobićete saveznike. A kada imate saveznike dobićete grupu ljudi spremnih za promene. Nisam znao da je Discovery najveća mreža sa 3 milijarde gledalaca. Samo deo od tri miijarde ljudi je dovoljan da se pokrenu promene. Kritična masa je između deset do 16 posto ukupne populacije. Ukoliko oni prihvate ovo ostatak populacije će pratiti.
Da li možete da objasnite našim čitaocima proces pravljenja filma posebno deo koji se tiče istraživanja. I da li je to bio teži deo?
Ljudima možete da date puno informacija ali ljudi neće promeniti svoje mišljenje na osnovu toga što znaju. Ljudi menjaju svoje ponašanje na osnovu toga što osećaju. Nauka nam ukazuje da ljudi menjaju svoje ponašanje na osnovu emocija. Zato smo se trudili da napravimo priču koja će pokrenuti emocije. Zato smo dosta rano u filmu prikazali jednu havajsku pticu. Snimak poslednjeg mužjaka ove vrste na svetu koji doziva ženku. Koja mu se nikada neće odazvati. Jednostavno, nema ih više.
Tehnologija je bila veoma važna za snimanje prethodnog filma. Da li ste je koristili i u snimanju ovog filma?
Da, akronim naše organizacije je OPS što znači operacije, skoro pa tajne operacije. Ovaj film je negde između Žaka Kustoa i Jamesa Bonda. Ja zaista volim gedžete, imamo tog tipa koji nam pravi skrivene kamere, a inače radi za američki FBI i CIA i zaista može da ih sakrije na luda mesta. On je moj Q iz Jamesa Bonda. Takođe, napravili smo i mobilno vozilo za projektovanje slika što je bilo zaista zabavno. Koristili smo kamere koje mogu da snime emisiju ugljen dioksida. Pošto je meni bilo zabavno snimajući film verujem da će biti zabavno publici da ga pogleda. Hteo sam da se film dopadne deci, da publika bude entuzijastična i ovo zaista jeste high tech film.
OPS je u okviru kampanje osvetleo čuveni Empire State Building
Da li je bilo opasno snimati ovaj film?
Da, posebno u Kini i bilo mi je zaista drago što sam otišao odande. Više ne mogu da se vratim u Japan zbog filma The Cove, rekli su mi da postoji nalog za moje hapšenje.
Da li ste danas ako ne uplašeni bar zabrinuti za sopstvenu bezbednost?
Videćemo kada film bude prikazan. Bilo je pretnji smrću posle filma The Cove ali vremenom su prestale. Ali kada dobijate pretnje znate da radite na promenama. Napadamo neke velike korporacije, ne direktno, recimo da napadamo naftne kompanije ili industriju gaziranih napitaka. Ali ukoliko film izazove štetu verujem da će biti posledica.
Kako je počela saradnja sa Discovery?
Oni su videli film na festivalu Sundance. Za nas je bilo odlično zato što smo imali pravu malu aukciju, pošto je nekoliko organizacija htelo da kupi prava za prikazivanje filmova. Kada smo radili The Cove to je bio veoma loš trenutak za prodaju filma i bilo je teško. Sada je mnogo bolje, mnogo je veći svetski apetit za dokumentarcima. Mislim da su ljudi najzad shvatili da dokumentarci mogu da budu zanimljivi kao i holivudski filmovi. Mislim da ovaj film ima veliku vrednost i da će se gledaoci osećati kao da su pogledali triler, više nego kao dokumentarac.
Dakle u ovom trenutku smatrate da je najvažnije prikazati film što široj publici?
Apsolutno, The Cove je postao kultni film, ali mnogo ljudi koji su čuli za njega zapravo ne žele da ga pogledaju. On je stigmatizovan kao nasilan, iako smatram da nije tako strašan. Ipak puno ljudi ne misli tako. Zato sam ovog puta bio vrlo oprezan pa smo izbacili puno problematičnih scena. Hteo sam da ovo bude porodični film. Za mene je ovo film za prvi izlazak. Tip hoće da pogleda akcionu avanturu, ja recimo hoću da pogledam tehniku i tu zaista postoji puno zabavnih gedžeta. Sa druge strane, devojke žele da vide emocije. Ako ovaj film ne učini da muškarci zaplaču sasvim sigurno će učiniće da nešto osete. I kada zajedno izađu sa ovog filma osetiće se povezanije. Ovaj film će učiniti da se osete kao posle holivudskog filma, ali i kao da su zajedno otišli kod terapeuta za parove. Jednostavno bolje ćete poznavati jedno drugo posle ovog filma. Imaćete puno toga o čemu ćete moći da pričate. Ako odete na suši posle ovog filma ceo svet ćete posmatrati potpuno drugačije. Holivudski filmovi su poput vožnje rolekosterom, na kraju se vratite na isto mesto odakle ste krenuli. Moja namera je da posle ovog filma izađete na nekom drugom mestu, da se osetite promenjenim, da razmišljate drugačije o svetu. A kada ga pogledate zajedno sa nekim i osećaćete se drugačije. Hteo sam da napravim zanimljiv film ali i film koji će pokrenuti razmišljanje.
Discovery će pokrenuti globalnu kampanju #StartWith1Thing, šta je ta jedna stvar koju svako od nas može da uradi?
Za početak pogledajte film. A onda postoji puno stvari koje ljudi mogu da urade. Ljudima kažem da ukoliko nisu vegetarijanci ili vegani ishranu baziraju na biljkama, barem jednom nedeljno nemojte jesti meso, jaja, sireve. I jedite više biljaka, vrlo je lako, svi proteini iz mesa potiču od biljaka, uradite to barem jednom nedeljno, razmišljajte o potrošnji fosilnih goriva. Uostalom idite na sajt i otkrite šta sve možete da uradite, ne bih voleo da ljudima diktiram šta svako može da uradi. Ja imam samo preporuke, ali svako bi trebalo da sam odluči šta želi da uradi, možda neko ne želi da odustane od mesa, sira ili jaja ali može da uradi nešto drugo.
Dakle, Like i Share više nisu dovoljni?
Like i Share će vam omogućiti da dođete do informacija, ali uradite jednu stvar, videćete da se osećate malo bolje. Onda ćete poželeti da uradite nešto sledeće. To je kao kada krenete na veliki put koji počinje prvim malim korakom. Nemanja Nikolić
Discovery pokreće “Uradi Jednu Stvar” (#StartWith1Thing) kampanju, ohrabrujući i pojedince i kompanije u Srbiji da se priključe globalnim naporima podizanja svesti o važnosti očuvanja životne sredine i uključivanja u borbu protiv istrebljenja vrsta.
Na lokalnoj internet stranici www.uradi1stvar.rs svaki pojedinac i kompanija koji se pridruže akciji moći će da sa drugima podele informaciju o svom doprinosu unapređenju okoline. Pored kompanija i svaki posetilac ponaosob će moći neograničeni broj puta da prijavi i pokaže po jednu stvar kojom lokalno doprinosi globalnom pokretu.
Takođe, globalna internet stranica racingextinction.com nudi interaktivne izazove, koji će pomoći porodicama, grupama i pojedincima da smanje emisiju ugljenika i tako umanje svoj karbonski otisak.
