Skriven u trezoru izvan Pariza, u Međunarodnom birou za mase i merenje, zatvoren u vakuumu ispod tri staklena zvona, nalazi se mali metalni cilindar poznat kao Međunarodni prototip kilograma, ili "Le Grand K", napravljen 1879. godine od legure platine i iridijuma. Naziva se "savršenim" kilogramom, zlatnim standardnom sa kojim se porede sve druge merne jedinice za masu.
Ovaj etalon mora baš da se štiti, jer mu šteti vlaga i još koješta što je u vazduhu.
Svakih 40 godina vadi se iz svoje komore, čisti alkoholom, polira.
I znate šta mu se onda radi. On se meri i upoređuje sa 80 zvaničnih replika dostavljenih iz laboratorija širom sveta.
Prilikom poslednjeg merenja izgleda da je etalon počeo da gubi masu. Etalon je bio 0,05 miligrama lakši od replika. Ta masa odgovara jednom zrnu peska.
I što je još zanimljivije, eksperti ne znaju gde je nestala masa etalona.
Možda i nije nestala. Možda su replike, koje se češće koriste dobile na masi.
A zašto savršeni kilogram mora da bude savršen ?
Zato što se koristi za mnoga druga merenja. A ako on nije savršen onda šta je savršeno, logično je pitanje. Kada savršeni kilogram ne bi bio savršen to bi moglo izazvati probleme u raznim industrijskim granama, posebno kada je u pitanju tehnologija. Pošto mikročipovi procesuiraju informacije na velikim brzinama, čak i najmanje neslaganje bi moglo dovesti do katastrofe.
Ludilo…
