U poslednje vreme stalno slušamo o važnosti kolaboracije, “brainstorminga” ili beskrajnih sastanaka na kojima će grupa ljudi smisliti nešto genijalno. Zato se sve češće koriste open space prostori a mailovi su zatrpani CC adresama, kako bi svi znali sve.
Ali izgleda da to nije baš najbolje rešenje.
Novo istraživanje psihologa objavljeno u magazinu Applied Psychology otkrilo je da kolaboracija neće dovesti do genijalnih ideja. Uz to će se najbolji radnici osećati mizerno i izolovano.
Problem je što u takvoj atmosferi, gde su svi izjednačeni, oni prosečni će kolege koje su očigledno bolje od njih videti ne kao uzore već kao pretnju svojoj poziciji. I neće se truditi da budu bolji već da preuzmu zasluge najboljih.
Konačni rezultat će biti potpuna prosečnost. I ogromno nezadovoljstvo najboljih.
Zanimljivo je da je drugo istraživanje otkrilo da upravo najefikasniji radnici obično napuštaju organizacije zbog prakse tolerisanja prosečnosti.
To naravno ne znači da je timski rad sam po sebi loš. Ali znači da mora da se zna šta je čiji posao, odgovornost i zasluge.
