Novo Oxfamovo istraživanje pokazalo je da 42 najbogatijih raspolaže sa osamdeset posto svetskog bogatstva, piše Independent.
Bogatstvo milijardera je godišnje u proseku raslo za 13 posto između 2006. i 2015. godine, što je šest puta više od porasta prosečne plate.
Jedan posto najbogatijih prošle godine je zaradilo 80 posto ukupnog svetskog dohotka, dok su zarade najsiromašnije polovine stanovništva Zemlje stagnirale. Savez dobrotvornih udruženja Oxfam smatra da je ovakvo stanje “neprihvatljivo i neodrživo”.
“Nešto stvarno nije u redu sa svetskom ekonomijom. Koncentracija ekstremnog bogatstva na vrhu nije znak ekonomskog napretka, nego simptom sistema koji zakida milione radnika koji za sitniš izrađuju našu odeću i uzgajaju našu hranu”, izjavio je izvršni direktor Oxfama, Mark Goldring
Oxfam je pozvao na “preispitivanje pravnih i poslovnih modela kojima je prioritet zarada deoničara, a ne širi društveni uticaj”.
“Preterani uticaj korporacija na kreiranje politike, erozija radničkih prava i nemilosrdan pritisak da se srežu troškovi i uveća dobit ulagača produbljuju jaz između superbogatih i ostatka”, stoji u Oxfamovu izveštaju.
Prema istraživanju, vlasnik jedne od šest najvećih svetskih modnih brendova za četiri dana zaradi koliko jedan radnik iz Bangladeša u toj fabrici za ceo život.
Žene širom sveta zarađuju manje od muškaraca i imaju manje poslovne sigurnosti, upozorava Oxfam. Predviđaju da će se, uz trenutnu stopu napretka, status žena na tržištu rada s muškarcima izjednačiti za 2017 godina.
Smatra da je radnicima potrebno osigurati pristojne plate i radne uslove i stati na kraj diskriminaciji.
“Ako to znači da će bogati dobijati manje, onda je to cena koju bismo i mi i oni morali da platimo”, dodao je.
Prema švajcarskoj banci Credit Suisse najveće bogatstvo leži u rukama 42 ljudi, dok je 2009. godine ono bilo raspoređeno na 380 osoba.
Prema anketi u kojoj je učestvovalo 70.000 ljudi iz deset zemalja, dve trećine ljudi smatra da se vlade u mnogim zemljama moraju hitno pozabaviti jazom između bogatih i siromašnih.
Evo i primer. Izvršni direktor jedne od 100 firmi s najvišom tržišnom vrednošću na londonskoj berzi (FTSE 100) u jednoj godini zaradi 4,5 miliona funti. Prosečni radnik u Ujedinjenom Kraljevstvu toliko zaradi za 160 godina.
Najbogatiji čovek na svetu je direktor Amazona Jeff Bezos, čije bogatstvo iznosi 109 milijardi dolara, prenosi Independent.
