Geni koji osiguravaju sklonost kompleksnom učenju u poslednjih su 80-ak godina su u opadanju, a naučnici smatraju da ljudi evoluiraju, ali u pogrešnom smeru. Odnosno, da je na delu negativna selekcija.
A to bi moglo da ima vrlo ozbiljne posledice na našu vrstu u budućnosti, smatraju naučnici. Studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, sprovedena na velikom uzorku od preko 109.000 ljudi, otkrila je da osobe koje su nosioci gena za duže obrazovanje češće imaju manje porodice, što znači da pametni ljudi svojim genima sve manje doprinose ukupnom rezervoaru gena.
„Mi smo kao vrsta određeni sposobnostima naših mozgova. Obrazovanje je trening i usavršavanje naših mentalnih sposobnosti. Zato je fascinantno otkriti da genski faktori povezani sa dužim vremenom provedenim u učenju postaju sve ređi u populaciji“, rekao je jedan od autora studije Kari Stefansson.
“Ako ovaj trend potraje nekoliko vekova, uticaj će biti ogroman“, ističe Stefansson.
Ipak, možda i nije sve tako crno. Ovaj problem se donekle kompenzuje sve većom dostupnošću obrazovanja većem broju ljudi.
Stefansson piše da to potvrđuju i konkretni podaci . IQ ljudi od 1932. do 1978. porastao je za gotovo 14 jedinica jer su socioekonomski uslovi i tehnologija povećali dostupnost obrazovanja.
Ipak, iako prosečan IQ raste, ako se ovaj trend nastavi izvesno je da će društvu u godinama pred nama nedostajati zaista pametni ljudi.
Odosmo ponovo da gledamo film Idiocracy.
