Evo zanimljive teorije o čudnim okolnostima i brzim promenama u modernom svetu. Evropska Unija je u problemu, Amerika se suočava sa vrlo čudnim predsednikom i još čudnijim izborima, Bliski Istok ključa. Mediji u Vašingtonu i danas se bave vezama najbližih saradnika novog predsednika SAD sa Rusijom.
Ali izgleda da je sve počelo mnogo ranije, piše portal news.com.au.
Ruski naučnik Aleksandr Dugin, poznat po veoma bliskim vezama sa Vladimirom Putinom i general Nikolai Klokotov 1997. napisali su tekst koji će postati temelj ruske geopolitičke strategije u sledećih 20 godina. Plan ima za cilj da Rusija ponovo postane svetska sila, piše australijski portal.
Iako je dokument javan od samog početka, čudi koliko je malo pažnje dobio, pogotovo posle navoda o tome da je Rusija imala uticaj na ishod američkih izbora prošle godine.
A kada pročitate šta piše u njemu biće vam jasno zašto.
Prvo što se navodi u dokumentu je da bi se Rusija trebalo da izbegava direktne vojne sukobe. Umesto toga, stvari bi trebalo da rešava politički. Autori ističu potrebu da se Rusija infiltrira u zapadne institucije i koristi politiku radi oblikovanja sveta u svoju korist.
Dokument navodi i vrlo precizan spisak šta bi trebalo uraditi širom planete.
Ukrajinu bi, navode, trebalo pripojiti Rusiji. Veliku Britaniju bi trebalo podsticati da napusti Evropsku uniju i tako je oslabiti. Oni preporučuju da Turska doživi niz ”geopolitičkih šokova”, koristeći Kurde i Jermene.
Imajte u vidu da je sve ovo pisano pre 20 godina.
Što se tiče SAD, u dokumentu se poziva da Rusija ”uvede geopolitički nered u unutrašnju američku aktivnost, ohrabrujući svaku vrstu separatizma, etnički, društveni, rasni konflikt, aktivno podstičući sve disidentske pokrete – ekstremizam, rasizam, sektaške grupe kako bi se destabilizovali procesi u SAD”.
Ono što je zajedničko za Putina, Dugina i Klokotova je da autori strategije ali i ruski predsednik raspad Sovjetskog Saveza vide kao ponižavajući čin, pišu australijski novinari.
Sva trojica su verovali da se zapad infiltrirao u njihove institucije kasnih osamdesetih kako bi ih oslabio iznutra. Zato su tražili osvetu i povratak Rusije na svetsko mesto supersile, piše news.com.
Čitajući ruski dokument od pre 20 godina, teško je izbeći zaključak da je značajan deo ruske politike oblikovan upravo razmišljanjima Dugina i Klokotova. Ali ta razmišljanja odbijaju demokratiju, a u središte funkcionisanja geopolitike stavljaju nacionalizam.
U samoj suštini ovih ideja je veliko odbijanje globalizacije kojom su se zapadne zemlje bavile poslednjih skoro pola veka.
Naravno, sve to postavlja pitanje za lidere sa zapada – šta će Putin uraditi sledeće? Da li je njegova misija u asistiranju Trumpove pobede bila da se osveti SAD-u za urušavanje Sovjetskog Saveza? Ili je to samo jednostavno slabljenje SAD-a, kako bi njegova Evroazijska unija – hijerarhijski, nedemokratski savez zemalja koje predvodi Rusija – postala supersila?
Na isti način na koji je SAD osećao da ima prijatelja u Kremlju kada je Gorbačov bio na vlasti, Putin sigurno ima prijatelja u Beloj kući dok je na vlasti Trump, zaključuje se u tekstu.
