Poznati preduzetnik i milijarder Richard Branson smatra da nije neobično zašto su se neki od najuspešnijih biznismena mučili sa školom. Prenosimo njegov tekst u celosti preveden na srpski:
To je odlično pitanje, koje mi često postavljaju studenti širom sveta dok se pitaju da li da nastave studije ili pokrenu svoj posao i upuste se u svet biznisa. Zanima ih i kako sam uspeo da pokrenem svoju karijeru dok sam još uvek studirao, borio se sa obavezama i na kraju uspeo da ubedim ljude da me ozbiljno shvate kao preduzetnika.
Kada razmislim o tom vremenu, mislim da kvaliteti koji čine velike preduzetnike, poput energije, radoznalosti ili ponekad tvrdoglavosti ne odlikuju previše često najbolje studente. Zato nije čudno što su neki od najuspešnijih preduzetnika imali probleme sa učenjem.
Često su frustracije u školi potekle od nedostatka strpljenja. Neki su upravo zato napustili školu i pratili svoj san. Recimo, Walt Disney je napustio školu sa 16 godina i osnovao svoju kompaniju za animacije. Dok veliki američki tajkuni 19-og veka Andrew Carnegie, Cornelius Vanderbilt i Thomas Edison nisu ni imali skoro nikakvo formalno obrazovanje pre nego što su napravili bogatstvo.
Neki preduzetnici popud Carnegie-a ili Henry Forda potiču iz siromašnog okruženja i nisu imali podršku u početku. Umesto formalnog obrazovanja počeli su posao i uspeli.
U skorije vreme, preduzetnici Philip Green i John Caudwell su napravili bogatstvo u Britaniji pošto su napustili školu i kao mladi počeli posao. U tehnološkoj industriji, Steve Jobs iz Apple, Michael Dell, osnivač kompanije Dell i Larry Ellison iz kompanije Oracle, svi oni su napustili koledž da bi napravili svoje kompanije.
Ono što preduzetnici imaju zajedničko je da stvari vide drugačije. To im dozvoljava da prepoznaju slobodna tržišta ili potrebe za novim sektorima koji će služiti određenim potrebama korisnika. Ali upravo ta sposobnost često vodi do toga da oni napuštaju komfor tradicionalnog obrazovanja.
Ni ja nisam bio izuzetak i ranije sam pisao da nisam bio dobar u školi. Stalno sam se suprodstavljao pravilima i autoritetima, a voleo sam i da preispitujem uobičajene rutine. Moja radoznalost me je često uvaljivala u probleme sa nastavnicima.
Ali nije samo moj stav bio drugačiji – imao sam disleksiju. Kada sam bio mlad, taj problem je bio nedovoljno istražen i često su ga brkali sa lenjošću ili slabim sposobnostima. U školi su mislili da sam spor i zaista sam teško pratio. Zato sam prvobitno svoju energiju usmerio na sport, ali sam posle povrede krenuo u biznis, što mi takođe nije iz prve uspelo.
Ali taj problem me zapravo nikada nije usporio već mi je dao prednost u poslu, pošto sam mogao da sagledam stvari iz druge perspektive, od problema do izazova. Rešenja sam često mogao da vidim vrlo jasno. Na primer, uvek sam mrzeo žargon a dugačke reči i planovi su me zbunjivali. Tako sam u prvim danima Virgina postavljao jednostavna pitanja koja drugi nisu videli. I upravo ta jednostavna pitanja su ostala glavna karakteristika Virgina.
Moja nemirna priroda i radoznalost su pokrenuli časopis kada sam imao 15 godina. Vođenje magazina je bilo obrazovanje za preduzetnika. Naučio sam kako da izgradim tim, prodajem, pravim sadržaj i reklamiram proizvod. Bio sam svoj šef i nikada nisam tražio dozvolu čak iako bih pogrešio. Nisam morao da se plašim nadređenih. Posle svega, želja da probate nešto novo i ne uspete u tome je važna da biste postali preduzetnik. A greške su sasvim suprotne od očekivanja tradicionalnih škola.
Zato je na mnogo načina moje obrazovanje bilo i moja karijera. Za skoro 50 godina Virgin je podrazumevao različite biznise i neprofitne projekte, a to znači da sam učio mnoge oblasti – avijaciju, bankarstvo, medije, ugostiteljstvo i fitnes… Nedavno, moja karijera mi je pružila nove perspektive o važnim pitanjima poput klimatskih promena, zdravstva ili rešavanja konflikta.
Na kraju, rešenja velikih problema neće doći iz školskih zadataka već je za to potrebno da izađete napolje, postavite pitanja, vidite drugačije i pronađete sami vaše odgovore.
via photo: techshownetwork
