Tačno pre 100 godina, 30 decembra 1916. godine ubijen je Raspućin, jedan od najmisterioznijih ljudi 20. veka.
Grigorij Raspućin je rođen kao siromašni ruski seljak. Ali svojom harizmom i spletom neverovatnih okolnosti, postao je jedan od glavnih savetnika i prijatelja ruskog cara Nikolaja II. Inače, poslednjeg ruskog cara u istoriji. Mnogi smatraju da je upravo ovaj mistik i samoprozvani sveštenik glavni krivac za pad carstva i na kraju ubistvo cara.
Ipak, sve je počelo kada je tridesetogodišnji harizmatični vojnik iz Sibira doputovao u Petrograd, današnji Sankt Peterburg.
U petrogradskom društvu, ekscentrični Raspućin, koji se često oblačio u seljačku odeću je bio bukvalno obožavan. Negovao je reputaciju svetog čoveka, vidovnjaka i iscelitelja. Carevu naklonost je stekao tvrdeći da može da izleči prestolonaslednika Alekseja od genetske bolesti hemofilije.
Tako je postao i njegov savetnik, a današnjim rečima verovatno je bio i njegov guru.
Ipak, brzo je stekao mnoge neprijatelje.
Istoričari se danas slažu da su ga ubili članovi proširene porodice Romanov kojima je smetalo njegov uticaj na carsku porodicu. A detalji ubistva su tek ludi.
Prvo su pokušali da ga otruju vinom i kolačima, ali otrov nije delovao. Zatim ga je knez Jusupov upucao iz neposredne blizine, pa je Raspućin pao na pod naizgled mrtav. Nakon nekoliko minuta ustao je, udario kneza Jusupova i pokušao da pobegne. Ostali zaverenici su ga uhvatili, istukli, ispalili u njega još metaka a onda ga bacili u hladnu reku Nevu. Kada je Raspućinovo telo pronađeno, pluća su mu bila ispunjena vodom, što je značilo da nije bio mrtav i da je pružao otpor sve dok se nije udavio.
Teoretičari zavere misle da iza ubistva stoji britanska obaveštajna služba. I to zato što su navodno Raspućin i carica Aleksandra, inače Nemica, navodno u jeku Prvog svetskog rata planirali primire između Rusije i Nemačke, što nikako ne bi odgovaralo Britancima. Ove priče nikada nisu dokazane.
Vek kasnije, raspućinova rodna kuća više ne postoji. Mali muzej se nalazi u kući pored.
“Nažalost, Raspućin je bio lutalica pa nije sačuvano mnogo njegovih ličnih stvari”, kaže kustoskinja muzeja Marina Smirnova.
