Pored toga što morate da budete genije sa svim peticama u srednjoj, da biste upali na Oxford morate da položite poseban prijemni.
Koji nije baš običan. Samina Khan, direktorka odeljenja za prijemne, kaže da se pitanja najčešće sastoje od akademskih razgovora.
"Ti intervjui su potpuno novo iskustvo za većinu studenata”, kaže Samina. Evo tipičnih pianja.
Odsek za orijentalne studije: Da li arheologija može da dokaže ili negira Bibliju?
Kod ovog pitanja važno je da kandidat pokaže shvatanje da je Biblija skup dokumenata napisanih i prenošenih za vreme nekoliko vekova.
"Nadam se da će kandidati shvatiti da postoje različiti tipovi dokaza, neki pružaju potpunu sliku, dok su drugi kontradiktorni. Reći da je nešto tako jer Biblija tako tvrdi ili zato što je to dokazala arheologija je prejednostavno", rekla je profesorka Alison Salvesen.
Odsek za biomedicinu: Zašto je šećer u urinu dobar pokazatelj da imate dijabetes?
Ovo pitanje se bazira na znanjima iz biologije i hemije. Kandidati bi trebalo da znaju da bubrezi filtriraju krv i iz nje uklanjaju otpadne stvari, poput uree, ali ne uklanjaju stvari poput glukoze.
Odsek za eksperimentalnu psihologiju: Koji biste broj od 0 do 100 izabrali ako biste učestvovali u igri u kojoj 100 ljudi bira jedan broj i stavlja jednu funtu kao ulog? Pobednik je osoba čiji je broj najbliži dve trećine proseka svih izabranih brojeva.
Ovo pitanje delimično uključuje i analitičke i numeričke veštine. Neki ljudi najpre kažu da je rešenje 66 ili 67, odnosno dve trećine od sto, ali tada shvate da je malo verovatno da su baš svi ostali izabrali sto. Neki tvrde da je 33, verujući da je prosjek 50, ali tada pomisle da su i drugi izabrali 33.
"Tada im postavljam pitanje koje pokazuje njihovo šire razmišljanje, koliko je verovatno da su svi prošli isti proces razmišljanja kao oni i ako nisu, koliko je verovatno da je nula odgovor", rekao je profesor Nick Yeung.
Odsek za ekonomiju i menadžment: Zaslužuju li bankari svoje plate i treba li vlada da ograniči iznos zarada?
Jednostavan odgovor je da su banke najčešće privatne i zaposleni mogu da rade gde žele, a plata koju dobiju rezultat je konkurentnosti na tržištu rada. Bankari zarađuju mnogo jer su vešti i imaju retke talente. Teško je pronaći razlog za vladinu intervenciju.
Odsek za filozofiju, politiku i ekonomiju: Zašto je dohodak po glavi stanovnika 50 i 100 puta veći u Sjedinjenim Američkim Državama nego u Burundiju i Malaviju?
Pitanje se temelji na najvažnijem ekonomskom pitanju koje postoji: zašto su neke zemlje bogate, a druge siromašne. Ne postoji jednostavan i jedinstven odgovor. Kandidati moraju razmisliti o svim potencijalnim razlozima ekonomskog jaza. Dobro polazište jeste razmišljanje da li su kapital i tehnologija dostupni radnicima u različitim zemljama na isti način, a ako nisu, zašto. Američki zaposleni su produktivniji jer imaju pristup najboljoj tehnologiji, ali zašto siromašne zemlje jednostavno ne kupe istu tehnologiju i budu jednako produktivne? Jedan od razloga je kvalitet edukacije. Drugi faktori koji utiču na ekonomsku moć zemlje su nametnute restrikcije izvoza, građanski ratovi i bolesti.
"Trik je i tome da razmišljate što šire i ne pokušavate da odgovore izvučete iz neke lekcije koju ste naučili", rekao je profesor Brian Bell.
