Pronađen je najstariji kačkavalj. Naučnici kažu da je tvrda beličasta supstanca koja je hiljadama godina stajala u polomljenom ćupu ispod egipatskog pustinjskog peska “verovatno najstariji arheološki čvrsti ostatak sira ikada pronađen”.
Arheolozi su do otkrića došli dok su raščišćavali pesak oko grobnice iz vremena 19. dinastije faraona, u Sakari, ogromnoj nekropoli antičkog Memfisa. Grobnica Ptamesa, gradonačelnika antičkog Memfisa, otkrivena je najpre 1885. ali ju je progutao pesak pa je ponovo pronađena 2010.
Beličasta masa je pronađena tokom iskopavanja izmedju 2013. i 2014, zajedno s tkaninom koja je možda bila korišćena da prekrije posudu, a možda da očuva njen sadržaj, navedeno je u istraživanju objavljenom u ovonedeljnom izdanju časopisa Analitikal kemistri (Analytical Chemistry). Sir star 3.200 godina je bio napravljen od mešavine kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka.
“Bio je izložen hiljadama ciklusa hidratacije i dehidratacije zbog kiša i izlivanja Nila a veoma alkalno okruženje je transformisalo sve masti i nije bilo moguće koristiti konvencionalne tehnike”, rekao je vodeći naučnik u istraživanju Enriko Greko.
Pravljenje sira je prikazano na zidnim slikama u grobnicama starih Egipćana počevši od 2.000 godine pre nove ere. Takođe, istraživanje iz 2012. je pokazalo da najraniji dokazi o pravljenju sira u severnoj Evropi sežu do šestog milenijuma pre nove ere.
Ranije pronađeni ostaci sireva su obično bili pripisivani prirodno fermentisanom mleku poput jogurta ili kefira, ali otkriće u Sakari nije pokazalo nikakve tragove proteina iz prirodne fermentacije mleka, rekao je Greko.
“Zbog toga možemo reći da je ovo najstariji tvrdi sir pronađen do danas”, naveo je on.
Postoji malo podataka o tome kako je taj konkretni sir pravljen ali je “bilo neophodno razviti posebnu tehnologiju i procedure koje ranije nisu postojale”.
Medju značajnim otkrićima istraživanja su i naznake bakterije koja potencijalno može da izazove smrtonosnu bolest brucelozu, koja se dobija konzumiranjem nepasterizovanih mlečnih proizvoda. Ako se to potvrdi, biće “prvi direktni biomolekularni dokaz” postojanja te bolesti u doba faraona.
