Pomeranje sata za jedan sat unapred tokom letnjih meseci, uobičajena praksa u Evropi i Severnoj Americi. A pored toga što ćemo izgubiti sat vremena sna, promena može da prouzrokuje zdravstvene tegobe a ima niz drugih štetnih posledica.
Kako ističu stručnjaci, prelazak na letnje računanje vremena kratkoročno znači sat vremena kraći san, ali dugoročno donosi duže trajanje dana tokom šest meseci.
Istraživanja su pokazala da će pomeranje sata sa 2 na 3 sata u nedelju 26. marta verovatno doprineti povećanom broju srčanih i moždanih udara, izazvati rast broja automobilskih nesreća i smanjiti radne efekte.
Prema podacima nedavno objavljenim u jednom psihološkom naučnom časopisu, dan nakon prelaska na letnje računanje vremena, sudije su sklone da daju u proseku pet posto duže zatvorske kazne, nego nedelju dana ranije ili kasnije.
“Naša studija ukazuje na to da nagle, pa i male promene ritma sna mogu da imaju negativne rezultate”, istakao je Amneet Sandhu sa Univerziteta u Koloradu, čije je istraživanje bolničkih podataka otkrilo čak 25 posto više srčanih udara u ponedeljak, dan posle početka letnjeg računanja vremena.
Letnje računanje vremena usvojeno je za vreme Drugog svetskog rata kao mera štednje struje. Logika je bila da duže trajanje dana znači da će ljudi manje sati provoditi uz veštako svetlo. Ali ova mera je dala sasvim suprotne efekte od onih koji su se očekivali
