5. Manipulisanje imenima lekova
phoenix dark-knight
Možda ste mislili da su efekti lekova najvažniji, ali zapravo ni naziv uopšte nije beznačajan.
Recimo Prozak, zvuči tako čvrsto, naučno i ozbiljno. Dok Sarafem nekako ženskasto. A i zapakovan je u roze pilule i roze pakovanje.
Samo vidite, radi se o potpuno istom leku koje pravi korporacija Eli Lilly i koja je zaključila da će se bolje prodavati ako ga ponude dva puta, piše PR Watch. Samo stvar je malko komplikovanija.
Sarafem se reklamira kao lek za PMS i napade panike, anksioznost i uopšte loše raspoloženje kod žena. Ali zaboravili su jednu činjenicu. Žene skoro sigurno ne bi popile lek za smirenje, recimo bensedin zbog toga što mrze ceo svet u tim danima PMSa. Ali neki fini ženskasti lek, koji je napravljen baš za te probleme, možda i bi. I zato ovo uopšte nije ok fora, pošto farmaceutske kuće na taj način redovno obmanjuju neuke potrošače.
Uz to je Sarafem pušten nekoliko meseci pre nego što je istekao patent za Prozak, čime je Eli Lilly produžila njegovo trajanje za par godina. I zgrnula još malo para. Zapravo poprilično para.
4. Puštaju glupa istraživanja
philip
Kako doktori znaju da se pojavio novi lek koji mogu da prepišu svojim pacijentima? Pa, recimo tako što čitaju stručne magazine. A u njima se nalazi pregršt tekstova i istraživanja o tome koji lekovi kako rade. Nažalost, mnoga istraživanja finansiraju farmaceutske kompanije i ona su objavljena tako da umanje značaj negativnih efekata.
Recimo korporacija Medtronic je platila 210 miliona dolara grupi hirurga koji su se kleli u efikasnost leka Infuse, piše Journal Sentinel. Za tu cifricu, zaboravili su da spomenu da lek može da izazove neplodnost ili kancer.
A čak i kada sprovedu realna istraživanja može se desiti da ih jednostavno ne objave, ako im to ne odgovara. Zapravo to će se skoro sigurno desiti.
Sada se sigurno pitate da li postoje nezavisna istraživanja. Postoje. Ali budite sigurni da će se advokati farmaceutskih kuća potruditi da im naprave pakao od života ako im se ne dopadaju rezultati. Čak ni ne moraju da dobiju na sudu, ali dovoljno će zakomplikovati život naučnicima da će na kraju ostati i bez para i bez vremena za dalja istraživanja. A ni to nije sve…
3. Armije prodavaca
chaotic good01
Drugi način da doktori čuju za nove lekove je da im to neko lično kaže. A taj NEKO su zapravo prodavci. A posete prodavaca doktorima su medicinski ekvivalent za dostavu pizze u pornićima. Dakle, neko će biti izje*an. A taj neko smo svi mi.
Recimo zato što će prodavci zaboraviti da spomenu negativne efekte u nekih 59 posto slučajeva.
A u kombinaciji sa agresivnim marketingom, pacijenti će bukvalno sami vikati – DAJTE MI TAJ LEK DOKTORE! Bez obzira na negativne posledice…
2. Prave fiktivne organizacije
mars discovery district
Sigurno ste i vi primetili da je neku pastu za zube preporučilo neko udruženje, ili da je neki lek isprobao neki institut ili neka druga organizacija ozbiljnog imena.
I onda sigurno mislite da ti momci znaju šta rade.
Samo, trebalo bi da znate da dobar deo tih organizacija zapravo drže i kontrolišu farmaceutske korporacije. Kako bi mogli da dobiju preporuke, sasvim jasno.
Od 20 takvih slučajeva čak 16 ima snažne veze sa matičnom kompanijom.
Evo primera. Korporacija Wyeth je 2002. godine otkrila da njihovi lekovi koji podrazumevaju hormonsku terapiju za menopauzu povećavaju šanse za oboljenje od raka, bolesti srca i srčanih sudova, piše Journal Sentinel. Problem je što su lekovi Prempro i Premarin već bili u apotekama. I umesto da ih povuku sa tržišta oni su lepo potrošili 12 miliona dolara i osnovali Savet za hormonska istraživanja. Čak 85 posto njegovih članova je radilo u Wyethu. I onda su sledećih 6 godina potrošili kako bi doktorima objasnili da je njihova terapija sasvim ok i kako su srčani udari i rak verovatno posledica drugih faktora.
1. Podmićivanje
images money
A kada osnivanje lažnih istituta i udruženja, agresivan marketing ili prećutkivanje nisu dovoljni, onda lepo uzmeš i podmitiš sve aktere.
Naravno, doktore da prepisuju tvoje lekove, ali i druge zvaničnike da ne gledaju baš previše pažljivo u tom pravcu.
Jedna poveća farmaceutska kuća se trenutno suočava sa optužbom za davanje mita u Kini u vrednosti od 500 miliona dolara. Kompanija je napravila internu istragu i saopštili su da je sve bio usamljen slučaj direktora koji je to sam izveo.
Aha, važi.
A zašto su onda mnoge druge korporacije uhvaćene u sličnim aktivnostima?
Recimo farmaceutski gigant Pfizer je optužen u SAD pre dve godine da je platio milione dolara mita za dobijanje poslova u zemljama istočne Evrope, među kojima je i Srbija.
Nije vam dosta?
Pa setimo se onda direktora Instituta za onkologiju u Srbiji Nenada Borojevića koji je sa saradnicima uhapšen 2010. godine zbog toga što su prepisivali veće količine citostatika i uzimali mito. U zatvoru su se našli i drektori direktor „Roša Srbija" Vojislav Petrović, direktor „Farma Svisa" Andrej Soretić i menadžer firme „Astra Zeneka" Predrag Marinković, pisali su domaći mediji.
E sad vam je malo jasnije o čemu pričamo…
Zato klikni Like da i drugi vide!
