Pre tačno 30 godina, 23 i 24. septembra 1987. godine održana je Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Smatra se da je upravo ovaj događaj bio prekretnica i uvod u krvave ratove u Jugoslaviji, sankcije, bedu i siromaštvo, sa čijim posledicama se Srbija i dalje suočava.
Osma sednica zapravo predstavlja trenutak kad je došlo do konačnog razlaka između Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića i kada je Srbija definitivno krenula putem nacionalizma i sukoba.
Trebalo bi da znate da je Ivan Stambolić bio političar, koji je 1970-ih i 1980-ih obavljao najviše državne i partijske funkcije, uključujući i funkciju predsednika Srbije, a upamćen je kao zagovornik kompromisa i međuetničke tolerancije. Stambolić je takođe bio politički mentor Slobodana Miloševića, velikim delom zaslužan za njegov uspon na vlast.
Sve počinje tokom 1986. godine kada Ivan Stambolić postaje predsednik SR Srbije, a Miloševiću daje podršku za izbor na mesto novog predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Milošević posle preuzimanja funkcije vrlo brzo ojačava partijski aparat, oko sebe okuplja lojalne saradnike i formira frakciju, koja se u proleće 1987. otvoreno sukobljava sa delom komunista koje predvode Dragiša Pavlović i Ivan Stambolić.
Milošević obećava brzo rešava problema na Kosovu uz nacionalističku retoriku. Takođe, tada je objavljen i Memorandum Srpske akademije nauke i umetnosti čiji je Stambolić bio jedan od najoštrijih kritičara nazivajući ga ratnim manifestom za srpske komesare.
Istovremeno, međunacionalne tenzije na Kosovu se povećavaju, a Stambolić pravi katastrofalnu grešku i šalje Miloševića na Kosovo da posreduje u sukobu. Ali umesto posredovanja i smirivanja tenzija Milošević dodatno raspiruje sukobe, koristeći kontrolu nad medijima i partijsku mašineriju za podstrekivanje nacionalizma.
Stambolić tada pokušava smenu Slobodana Miloševića preko beogradske organizacije Saveza Komunista, čiji je predsednik tada bio Dragiša Pavlović koji se otvoreno suprotstavio stravičnoj antialbanskoj propagandi u srpskim medijima. Ali, kako je Milošević već tada kontrolisao skoro sve medije, koji su ga opisivali kao narodnog spasioca pa i poredili sa Carom lazarom, na njegovoj strani je bio i dobar deo javnosti u Srbiji, zaslepljene nacionalizmom.
Dragiša Pavlović, predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, se prvi, od visokih partijskih funkcionera, suprotstavio žestokoj anti-albanskoj propagandi u srpskim medijima.
Između ostalog, Pavlović je početkom septembra rekao da se problem Kosova ne može rešavati populističkom ili nacionalističkom pozicijom.
Onda je održana Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, kojom je predsedavao Slobodan Milošević. Ogromnom većinom glasova Pavlović je razrešen je članstva u Centralnom komitetu. Stambolić je posle užasnog progona u miloševićevom medijima 14. decembra 1987. podneo ostavku i povukao se iz političkog života.
Tako Milošević postaje apsolutni vladar Srbije, što je ubrzo dovelo do ratova, sankcija, raspada Jugoslavije, bombardovanja, siromaštva i bede…
Stambolić je od 1988. pa nadalje bio neprekidno pod prismotrom Državne bezbednosti Srbije, navodi Wikipedia izvor iz Politike. Iste godine u saobraćajnoj nesreći kod Budve poginula je njegova dvadesetčetvorogodišnja ćerka pod sumnjivim okolnostima. Slobodan Milošević došao je na njenu sahranu, a Stambolićeva supruga Katarina je odbila da mu pruži ruku. Sam Ivan je kasnije dovodio u vezu Bojaninu smrt sa ishodom Osme sednice.
Stambolić je tokom devedesetih ostao jedan od najvećih kritičara Miloševićeve politike, pogotovo zbog spajanja nacionalizma i socijalizma, nazivajući njegov poredak nacionalistički boljševizam i nacional-socijalizam. U organizaciji Beogradskog kruga i zajedno sa pedesetak intelektualaca iz Srbije odlazi u opkoljeno i granatirano Sarajevo.
Uoči saveznih izbora 2000. godine pominjalo se da bi Stambolić mogao da bude kandidat opozicije. Po nalogu Slobodana Miloševića, 25. avgusta 2000. godine otet je u Košutnjaku u blizini svoje kuće, od strane pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije. Stambolić je ubačen prisilno u kombi i odveden na Frušku goru gde je ubijen.
Režimski mediji su nakon ubistva poveli kampanju blaćenja. Politika je recimo sugerisala da je neko od Stambolićevih poslovnih partnera umešao prste u kidnapovanje, navodeći da se on bavio poslovima “u kojima su se okretale milionske sume u devizama”.
A šta se desilo sa Srbijom? To znate i sami…
