Pre tačno 99 godina, 7. novembra 1917. godine u Rusiji se dogodila Oktobarska revolucija, splet okolnosti koji će promeniti čitavu istoriju 20. veka.
Revolucija se inače dogodila 25. oktobra po julijanskom kalendaru koji se tada koristio u Rusiji, odnosno 7. novembra po gregorijanskom, pa zato i naziv Oktobarska.
Oktobarskom revolucijom sa vlasti je zbačena carska dinastija, dok su zemljom zavladali komunisti. Ubrzo će Rusija postati Sovjetski savez, odakle će se komunizam širiti po svetu. Sa mračnim posledicama ovih događaja suočavamo se i danas.
Trebalo bi da znate da su nemiri u Rusiji počeli dosta ranije, a car je opterećen brojnim problemima gubio kontrolu nad zemljom.
Oktobarska revolucija je zapravo bila samo druga faza Ruske revolucije 1917. (prva faza je bila Februarska revolucija tokom koje je Car Nikolaj II abdicirao). Bila je to prva marksističko-komunistička revolucija u istoriji.
Nakon pogubljenja carske porodice na leto iste godine, na ulicama Petrograda okupilo se na stotine hiljada ljudi. Dolazilo je do sukoba između demonstranata i vladinih snaga, a situaciju su iskoristili boljševici. Privremena vlada je povukla snage kako bi se suprotstavili komunistima, ali bez uspeha.
Revolucija je zbacila Rusku privremenu vladu, što je dovelo do Ruskog građanskog rata, koji je pratio osnivanje Sovjetskog Saveza 1922.
Ovi događaji se smatraju početkom uspona komunizma u Evropi, koji je tek u Rusiji dobio snažno uporište.
Uskoro će se ovaj sistem, čiji su ideolozi bili Karl Marx i Friedrich Engels, proširiti po velikom delu Evrope i sveta. Komunizam će se održati sve do 1989. kad će se, zajedno sa Sovjetskim savezom, potpuno urušiti.
Posledice Oktobarske revolucije su bile strašne a osećaju se čak i danas u mnogim zemljama, pa i Srbiji.
Žrtve komunističkih režima se broje milionima, pošto su se krvavo obračunavali sa protivnicima. Samo Staljin je kriv za najmanje 2 miliona mrtvih u partijskim čistkama od 1936. do 1939. godine. U u velikoj gladi koja je izazvana veštački samo u Ukrajini je tokom dvadesetih umrlo oko 10 miliona ljudi.
Ni to nije sve.
Drugi svetski rat je praktično počeo Molotov – Ribbentrop sporazumom između nacista i boljševika, odnosno Hitlera i Staljina. Tajni deo sporazuma podrazumevao je podelu Poljske. Ovde možete da pročitate još o sporazumu.
Posle Drugog svetskog rata Crvena armija praktično okupira istočnu Evropu. Ruski vojnici se krvavo obračunavaju sa neprijateljem, a zabeležena su i brojna silovanja žena na “oslobođenim” teritorima. Da, to se dešavalo i u Srbiji.
Protesti protiv Sovjetske okupacije u Češkoj ili Mađarskoj su brutalno ugušeni u više navrata.
Građani istočnog bloka su živeli iza takozvane Gvozdene zavese pod represijom komunističkih vlasti skoro pola veka, protiv svoje volje.
Sovjetska okupacija se završila tek padom Berlinskog zida. Ovde pročitajte još o tome kako se to desilo malom greškom.
