Pre tačno 30 godina, 26. aprila 1986. godine dogodila se najveća nuklearna katastrofa ikada.
Na licu mesta u Černobilu je izgubilo živote oko 50 ljudi, ali ukupan broj žrtava radijacije nikada nije objavljen. GreenPeace navodi da je nastradalo ukupno 200.000 ljudi.
Sve je počelo u 1:23 sati kada su operateri u nuklearnoj centrali Lenjin napravili nekoliko fatalnih grešaka, što je dovelo topljenja jezgra, eksplozije koja je uništila omotač reaktora posle čega je ogromna količina radijacije iscurela u atmosferu.
Do nesreće u japanskoj elektrani Fukušima, Černobil je bila jedina nuklearna katastrofa klasifikovana najtežom kategorijom 7.
Da sve bude još bizarnije, nesreća je izazvana isključivo ljudskim faktorom i bahatim ponašanjem lokalnih predstavnika Sovjetske vlasti.
Ideja je bila da se reaktor 4 testira uz alternativne sisteme hlađenja. Trebalo bi da znate da nuklearni reaktori moraju da se hlade kako ne bi došlo do topljenja jezgra. Čak i kada ne rade. Pre eksperimenta koji su operateri u Černobilu pokušali da izvedu došlo je do nekoliko problema i propusta koji su uzrokovali nesreću. Iako su mladi inženjeri ukazivali na odstupanje od procedura, partijski sekretari su insistirali na testiranju reaktora, kako bi dobili unapređenja pa i novčane bonuse.
Sistem za hlađenje je tako isključen u 1:23 sati. Rezervni sistem za hlađene na dizel motore se uključio po planu, ali mu je bilo potrebno više od minuta da počne sa radom u punoj snazi. Toliko je bilo dovoljno da se toplota nakupljena u pripremnim fazama testa koje su obavljene van definisane procedure, proširi. Inženjeri su pokušali gašenje reaktora, ali je bilo prekasno da se bilo šta uradi. Reaktor je eksplodirao.
Postoje osnovane sumnje da je i prilikom izgradnje reaktora došlo do ozbiljnih bezbednosnih grešaka. Po svemu sudeći Sovjetski rukovodioci zaduženi za izgradnju i pokretanje reaktora se nisu pridržavali svih procedura i bezbednosnih mera.
Ali prava katastrofa je tek usledila.
“Tog 26. aprila 1986. niko nije mogao da kaže šta se to istopilo u reaktoru 4 nuklearne elektrane. Sve se odvijalo uobičajenim tempom dok smo udisali smrtonosan vazduh”, seća se Zoja Perevozčenko. “Sećam se da mi je bilo vrućina i da me čudilo sto neki ljudi nose maske, dok su bosonoga deca skakutala po baricama.”
Vlasti su pokušale da zataškaju nesreću. Stanovnici grada Pripjat su evakuisani tek 2 dana posle eksplozije. Većina ih je zbog toga izložena ogromnim količinama radijacije od koje se nikada nisu oporavili. Zvaničnici SSSR su priznali da se katastrofa dogodila 3 dana posle nesreće i to tek kada su švedski naučnici otkrili povećanu radijaciju u njihovim nuklearkama.
https://youtu.be/p5GTvaW34O0
Posledice nesreće su sanirali takozvani likvidatori, tačnije sovjetski vojnici koji su mogli da biraju da li će provesti nekoliko minuta u Černobilu ili 3 godine u Avganistanu. Mnogi od njih su vrlo brzo umrli, pa se danas smatra da je Avganistan ipak bio bolji izbor.
Troškovi sanacije reaktora su dostigli za to vreme neverovatnih 18 milijardi dolara. Mnogi ekonomisti se slažu da je upravo to bio glavni razlog za raspad Sovjetskog saveza.
Tragična priča o Černobilu još uvek nije završena. Istopljeno nuklearno jezgro i dalje se nalazi ispod reaktora 4, a Ukrajina pokušava da završi novi sarkofag koji će okolinu zaštititi radijaciije.
Evo i liste najvećih nuklearnih katastrofa do sada:
Fukušima
Dogodila se 12. marta 2011. godine u Fukušimi u Japanu zbog spleta veoma loših okolnosti. Smatra se najvećom nuklearnom katastrofom posle Černobila i drugom sa Nivoom 7 opasnosti.
Niko nije nastradao od posledica radijacije ali nekoliko smrtnih slučajeva je zabeleženo za vreme evakuacije. Čak 15.884 stanovnika Japana je nastradalo od posledica zemljotresa i cunamija koji su izazvali nesreću u nuklearci.
Kištim
Treća po redu najveća nuklearna katastrofa se takođe dogodila na teritoriji Sovjetskog saveza.
Kako je SSSR kasnio za SAD u utrci naoružavanja nuklearnim oružjem, SSSR je na brzinu izgradio čitav niz nuklearnih postrojenja. A NA BRZINU i NUKLEARNO nikako ne idu dobro u istoj rečenici. Tako se 1957. godine dogodila ne-nuklearna eksplozija koja je izbila 160 tona težak poklopac skladišta sa radioaktivnim materijalom koji je počeo da curi u atmosferu. Sovjetske vlasti su sve probale da zataškaju pa je 10.000 stanovnika tek nedelju dana kasnije evakuisano. Smatra se da je najmanje 200 ljudi nastradalo od posledica radijacije.
Three Mile Island
U nuklearnoj elektrani na ostrvu Three Mile Island, u Americi mali ventil je uzrokovao velike probleme.
Zbog tehničke greške jezgra reaktora su se pregrejala na temperaturu od 2.371 stepeni pa je u atmosferu ispuštena velika količina radijacije. Prava katastrofa izbegnuta je za dlaku.
Požar u Windscaleu
U blizini Seascalea, seoceta na severozapadu Engleske, pedesetih godina prošlog veka izgrađeno je postrojenje sa dva nuklearna reaktora, Windscale Pile 1 i Windscale Pile 2. Cilj je bio razviti atomsku bombu što pre. Nakon testiranja prve bombe, Britanci su u istom postrojenju počeli da prave tritium potreban za izradu termonuklearne bombe. Zbog te izmene i štednje u sigurnosnim merama, grafitna jezgra jednog od reaktora pregrejala su se i zapalila. Zbog spore reakcije nadležnih, velika količina radijacije ispuštena je iz reaktora. Vlada je pokušala da zataška posledice incidenta, ali kasnije studije utvrdile su da je 240 slučajeva umrlih od raka direktno povezano sa incidentom.
