Pre 100 godina desila se najgora epidemija u istoriji a na desetine miliona ljudi je umrlo. Čak i pre toga potpuno zdravih ljudi.
Pričamo i španskom gripu. Ali ako mislite da je u pitanju neki poseban grip koji se pojavio samo tada – grešite. Španski grip je bio sasvim običan grip.
Danas se smatra kako je bolest buknula među vojnicima i ubila je neproporcionalno visok broj mladih i zdravih ljudi.
Godine 1918. svet se borio sa posledicama globalnog rata i virus je zbog pothranjenosti bio smrtonosniji.
Većina umrlih, otprilike 50 miliona ljudi, podlegla je zbog sekundarnih bakterijskih infekcija.
Epidemiolozi i doktori poručuju da ni danas, 100 godina kasnije, nismo spremni za novu pandemiju.
Posebno upozoravaju kako bi otpornost na antibiotike i klimatske promene mogle dodatno zakomplikovati stvar.
“Globalno stanovništvo sve je starije, mnogi žive sa nekim hroničnim bolestima, uključujući gojaznost i dijabetes”, kaže Carolien van de Sandt sa Instituta za infekcije i imunitet Univerziteta u Melbourneu.
Po nekim procenama sledeća pandemija mogla bi da ubije 150 miliona ljudi.
Naučnici predviđaju da bi sledeća velika epidemija mogla da potekne od soja ptičjeg gripa, kakvog pre 100 godina nije bilo.
Posebno zabrinjava soj ptičjeg gripa H7N9 koji ubija oko 40 posto zaraženih ljudi. Taj virus za sada ne može da pređe sa čoveka na čoveka.
“Još nisu uspeli da razviju tu sposobnost, ali znamo da virusima treba samo nekoliko manjih promena da to ostvare i uzrokuju novu pandemiju”, naglašava Van de Sandt.
Potencijalna nova pandemija danas bi se širila razvijenim zemljama, među populacijom koja se teško nosi sa prekobrojnim kilogramima i rekordnim stopama dijabetesa, što bi samo povećalo smrtnost.
Sa druge strane, siromašne zemlje se suočavaju sa pothranjenošću baš kao i 1918. godine.
Ipak, internet i moderne komunikacije bi mogle da ubrzaju širenje informacija.
“Dobra pripremljenost populacije mogla bi spasiti mnoge živote. To nam je pouka iz 1918.”, zaključuje Van de Sandt.
