Pravoslavni Uskrs 2022 se proslavlja 24. aprila. Vaskršnji praznici podrazumevaju i neradne dane. Pročitajte sve važno.
Vaskrs je za pravoslavne hrišćane praznik nad praznicima, objedinjuje sve druge praznike i događaje iz života Gospoda Isusa Hrista. Proslavlja se veoma svečano i prethodi mu obimna priprema.
Pravoslavni Uskrs 2022
Vaskrs proslavljaju i oni koji za sebe ne mogu baš da kažu da su vernici. Ali ovaj praznik za njih je radosno vreme šarenih, farbanih jaja, tradicije, okupljanja porodice i dobrog ručka. To je vreme koje ih podseća na bake i divno provedenu nedelju sa porodicom.
Za Vaskrs se kaže da je praznik nad prazniicma jer bez njega ne bi ni bilo vere, nade i ljubavi – tri osnovna postulata pravoslavne vere.
Da Gospod Isus Hristos nije vaskrsao uzalud bi bila naša vera, objašnjavaju vernici. Vaskrs je pobeda nad smrću, slavljenje večnog života.
Toga dana zbio se čudesan događaj koji je obeležio istoriju i čoveka uveo u večnost, u večiti život.
Vaskrsenje Isusa Hrista je obeležilo vreme onda i vreme danas, vreme koje je prošle, ovo sadašnje a obeležiće i ono buduće. Jer to je vreme čuda, najveće nad svim čudima i tajnama. Isus je pobedio najvećeg čovekovog neprijatelja, smrt. To niko, ni onda, ni u prošlosti a ni danas nije uspeo. Zato se ovaj praznik proslavlja tako svečano i radosno.
Vernici nekoliko nedelja uoči praznika poste, odriču se mrsne hrane ali i ružnih misli, čine dobra dela. Inače, post u pravslavnoj tradiciji se praktikuje uoči svih velikih praznika a ovaj uoči Vaskrsa nazvan je časni ili 40.to dnevni i najvažniji je, najduži.
Dakle, nije važno samo se uzdržavati od neke hrane već mnogo, mnogo važnije je praktikovati i duhovni post koji podrazumeva molitvu, praštanje, ispovest, poniranje u sopstvene dubine, pričešće.
Iščekujući vreme praznika vernici češće pohađaju crkvena bogosluženja da bi bili na zajedničkoj molitivi sa drugima. U ovo vreme se čita Velikoposna molitva Svetog Jefrema Sirina, koja na slikovit način kazuje da čovek treba da se oslobodi lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja, praznoslovlja. Umesto toga da razvija vrline smirenja, trpljenja, neosuđivanja drugih, da teži ljubavi.
Nedelja uoči Vaskrsa je posebno važna. Veliki Četvrtak se obeležava kao dan kada je Gospod okupio svoje apostole na Tajnoj večeri i objasnio im da redovno upražnjavaju pričešće. Petak je dan kada je Isus razapet na krstu, molitve su izuzetno tužne a vernici proživljavaju ovaj događaj kao da se dešava sada i ovde, u mukloj tišini i žalosti. Veliki Petak je trijumf izdaje i kukavičluka. Dan kada je Bogočovek Isus Hristos bez ikakve krivice razapet na krstu. Dan kada je umrla pravda i kada su ljudi izdali svog Boga koji ih je tešio, hranio, lečio, vaskrsavao. I danas Veliki Petak podstiče na razmišljanje o Bogu i čoveku, o dobru i zlu.
Posle Vaskrsenja Gospod se više puta javljao ljudima, pričao sa svojim apostolima, čak jeo sa njima ne bi li ih ubedio da je živ i da je Vaskrsenje moguće. Bilo je teško onda, kao i danas mnogim ljudima da poveruju da smrt nije čovekov kraj, već novi početak i ulaženje u večnost.
Pravoslavni Uskrs 2022 – Običaji
Uskrs krase i brojni narodni običaji. Među njima je najpoznatiji farbanje jaja. Crkveno predanje govori da je prema apostolskoj tradiciji Marija Magdalina izašla pred rimskog cara Tiberija i dala mu crveno jaje, pozdravljajući ga rečima: “Hristos Vaskrse!”
I danas se vernici pozdravljaju ovim pozdravom: “Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!”
Vaskršnji praznici podrazumevaju i neradne dane i to – 22, 23, 24. i 25. aprila.
Pogledajte: Pravoslavni kalendar 2022
