Negde u 19. veku tip po imenu Vilfredo Pareto je okopavao svoju baštu i primetio nešto zanimljivo. On je ispravno zaključio da samo mali broj biljaka graška, rađa najviše plodova.
Paretu nije bila strana matematika, a ni ekonomija, pa je sve postalo poznato kao Paretov princip, ili Pravilo 80/20.
Ukratko, po njemu, 80% postignutog rezultata postiže se u samo 20% od ukupnog vremena.
Paretov princip može da se primeni na različitim poljima. Recimo, oko 20% najbogatijih obično poseduje oko 80% kapitala u društvu.
To znači da se nasumice svaki zadatak ili problem upotrebom 20 posto sredstava, vremena ili ljudi može rešiti do nivoa od 80 posto.
Sve do danas, Paretov princip je ostao svetinja za ekonomiste pošto iznova dokazuje da je neverovatno tačan, a statističari stalno pronalaze nove primere iz raznih oblasti koji to dokazuju. Evo jednog: iako je na Svetskim prvenstvima u fubalu učestvovalo čak 77 zemalja, samo tri: Brazil, Nemačka i Italija su osvojile 13 od 20 prvih turnira.
U proseku, samo jedan pretraživač, Google, dobija 64 posto svih internet pretraga.
Pa, kako je to moguće? Zašto mali procent ljudi, organizacija ili firmi zarađuje najviše ili ostvaruje najbolje rezultate?
Naučnici misle da bi objašnjenje trebalo potražiti u prirodi.
Recimo, prašuma Amazona ima oko 16.000 različitih vrsta drveća. I pored ogromnog diversiteta, svega negde oko 200 dominatnih vrsta, ili 1.4 procenta, zauzima čak polovinu šume.
Zašto, sigurno se pitate?
Zato što su se te vrste bolje prilagodile i efikasnije skupljaju sunčevu energiju, šire svoje semenje i bolje koriste zemljište. Ali najvažnije je da su one bile u početku samo malo bolje od drugih biljaka. Vremenom, mala prednost će postati velika.
Naučnici to zovu “akumulirana prednost”, a ono što počinje kao malena, jedva primetna razlika, postaće presudno vremenom.
Isto to se dešava i svima nama.
Baš kao i biljke, ljudi se često nadmeću oko istih, ograničenih resursa. Političari traže iste glasove. Svi žele isti novac. Autori žele da prodaju svoje knjige istim čitaocima. Sportisti se takmiče za jednu zlatnu medalju.
I najzanimljivije od svega je da su razlike izuzetno male. Zamislite takmičare na Olimpijadi. Razlike se mere stotinkama. Ali samo jedan će osvojiti zlatnu medalju.
Deset kompanija se takmiči za jednog klijenta. I samo jedna će dobiti posao.
Možda će na konkursu biti na stotine kandidata. A da biste dobili posao, ili osvojili medalju potrebno je da budete samo malo bolji od konkurencije. Pobedićete zbog tog jednog procenta koji odlučuje. Vremenom, vaša prednost, ili prednost kompanije će se povećavati.
Zapravo, ono što čini razliku između dobrog i sjajnog je vrlo mala. I potrebno je da budete samo malo bolji od svih ostalih. I tako svakog dana. A pošto “pobednik uzima sve” u životu, vrlo brzo ćete biti mnogo uspešniji od svih ostalih.
I to je pravilo 1 posto. Ne morate da budete duplo bolji, porebno je da budete samo malo bolji.
