Kosovski boj. Velika bitka na Severu u Igri prestola. Ima ih koliko želite pa verovatno mislite da su istoriju obeležile velike bitke. I to po poznatom scenariju – dve države zarate, okupe vojske u onda se potuku jednog lepog dana pa ko živ ko mrtav.
Ali…
Ali to se zapravo dešavalo izuzetno retko. A i nije ni izgledalo kao što mislite.
Zapravo, velike bitke su obično samo metafora za dugotrajne i mučne sukobe koji su nekada trajali i godinama. Mnogo češće su bile opsade utvrđenja ili iznenadni napadi na slabo branjene teritorije.
Uostalom ko bi se odlučio na ulazi u bitku sa protivnikom uz rizik da izgubi svu svoju vojsku?
Tako da je najčešći oblik sukoba bio pljačkanje ili maltretiranje jadnih seljaka. A pošto su seljaci bili resurs odnosno izvor hrane i poreza upravo to je slabilo protivničku stranu.
Uz sve to, oskudni istorijski izvori su često mitološki predstavljali događaje.
Evo primera koji vam je sigurno poznat: Kosovski boj.
E pa u njemu uopšte nije učestvovala samo srpska vojska i samo Srbi, već je tu bila i bosanska vojska kao i brojni Hrvati. Zatim Vuk Branković nije izdao nikoga, nego je čak jedini imao uspeha u celoj bici i odneo pobedu na svom krilu. U turskim arhivama čak piše da su oni u stvari izgubili Bitku na Kosovu i to pre svega zahvaljujući upravo Vuku Brankoviću.
A Miloš Obilić? Kako da vam kažemo, ali ne postoji ni jedno jedino verodostojno i nedvosmisleno svedočanstvo u istorijskim izvorima o Milošu Obiliću. Čovek nije ni postojao. A pošto nije postojao jasno je da on nije ubio Murata. Već se to desilo u metežu bitke. I Murat nije sedeo u šatoru nego je bio na konju. Sve to piše u istorijskim arhivama, da se razumemo.
Zapravo, Kosovska bitka je verovatno samo simbol sukoba koji je trajao malo duže. Neki od cenjenih istoričara poput Aleksandra Solovjeva, Hansa Wiznera ili Jenny Watson čak kažu da je Kosovska bitka bila samo jedna od uobičajenih oružanih sudara u tom periodu i da nije bila ništa važnija od preostalih 7 koje su se dogodile.
Isti autori kažu da je od tih sedam bitaka po svemu sudeći 3 dobila turska vojska, 3 su završene u korist srpske vojske, a jedna je završena zapravo nerešeno (bitka na Sitnici – 1382.).
Iznenađeni? Verujemo…
