Severni pol i polarne regije su posledni deo naše planete koji se i dalje može nazvati ničijim.
Ipak, uz brzo topljenje lednika, Arktički okean i Severno ledeno more bogato vrednim mineralima i prirodnim izvorima svake godine postaju sve dostupniji ali i zanimljiviji zemljama.
Arktik, uključujući i Severozapadni prolaz između Atlantika i Pacifika među poslednjim je regionima Zemlje koji su velikim delom neistraženi. Ali, kako se prolazi otvaraju i klimatski uslovi menjaju, u Arktiku mnogi vide priliku za iskorišćavanje prirodnih resursa. Zanimljivo da je nedavno ruski tanker prvi put prošao severnom arktičkom rutom bez pratnje ledolomca, što nesumnjivo ukazuje da se uslovi menjaju.
Područje Arktika obuhvata oko 20 miliona kvadratnih kilometara zaleđenog mora i zemlje. Za razliku od Antarktika, većina Arktika je pod nacionalnom jurisdikcijom zemalja: Kanade, Norveške, Danske, SAD i Rusije. Sve one se pomorskim putem graniče sa Arktikom i polažu pravo na određene delove teritorije.
Geološko istraživanje sprovedeno 2008. godine pokazalo je kako se unutar Arktičkog kruga nalaze velike količine neistraženog gasa i nafte čija bi potencijalna vrednost mogla premašiti milijarde dolara. Američki predsednik Donald Trump je ove godine potpisao izvršnu uredbu kojom je ukinuo Obamine restrikcije o bušenju nafte na Arktiku.
Istovremeno, Rusija konstantno povećava svoju vojnu prisutnost u regionu.
Sve je to izazvalo zabrinutost konzervatora prirode i industrijskih stručnjaka koji upozoravaju na rastuće geopolitičke tenzije u regiji.
„Situacija na Arktiku jezivo podseća na ono što vidimo u Južnom kineskom moru“, kazao je admiral Paul Zukunft, zapovednik američke Obalne straže.
