Rusija priprema velike reforme federalnog policijskog sistema pred predsedničke izbore 2018. godine, a najviše pažnje privuklo je novo “Ministarstvo državne bezbednosti”.
I to zato što praktično znači da se posle 25 godina vraća KGB.
Ruski list “Komersant” objavio je novi izveštaj po kojem će pomenuto ministarstvo biti osnovano na temeljima sadašnje Federalne službe bezbednosti (FSB), što zapravo znači da će ta agencija biti uzdignuta na poziciju kakvu je nekada u SSSR uživao ozloglašeni KGB.
Novo ministarstvo podrazumevaće Obaveštajnu službu u inostranstvu, a najviše jedinica imaće u tajnoj službi koja je zadužena sa bezbednost najviših državnih zvaničnika, tvrdi list.
Novo ministarstvo nadgledaće i Federalni istražni komitet kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, i istraživati njihove slučajeve, što praktično znači da će biti “služba nad službama”.
Istorija KGB-a
Komitet državne bezbednosti ili KGB, (rus. Komitét gosudárstvennoй bezopásnosti) bilo je ime glavne sovjetske službe bezbednosti i obaveštajne službe, kao i glavne tajne policije od 13. marta 1954. do 6. novembra 1991. godine.
KGB je raspušten zbog učešća njegovog šefa, general-pukovnika Vladimira Krjučkova, u pokušaju puča u avgustu 1991. čiji je cilj bilo svrgavanje Mihaila Gorbačova i sprečavanje raspada Sovjetskog Saveza. On je koristio značajne resurse KGB-a da pomogne puč. Kriučkov je uhapšen, i general Vadim Bakatin je postavljen za predsedavajućeg 23. avgusta, 1991, sa mandatom da rasformira KGB, koji je 6. novembra 1991. zvanično prestao da postoji, mada je organizacija koja ga je nasledila, Federalna služba bezbednosti, ili FSB funkcionisala na način vrlo sličan KGB-u.
Zadaci KGB-a su bili špijunaža, kontra-špijunaža, likvidacija antisovjetskih i kontra-revolucionarnih formacija unutar SSSR-a, zaštita granica, i zaštita vođa partije i države i ključne državne imovine. KGB je takođe istraživao i procesuirao one koji su krali državnu ili socijalističku imovinu.
Sovjeti su uspešno regrutovali veliki broj špijuna na visokim funkcijama. Najznačajniji uspesi KGB-a su u sakupljanju američkih atomskih tajni, i špijuniranje Velike Britanije poznatije pod imenom “Kembridžov špijunski prsten”. Ideološka metoda vrbovanja zakazala je nakon slamanja Mađarske revolucije, 1956. Umesto toga, KGB je morao da se osloni na ucene i podmićivanje kod većine svojih špijuna. izvor: blic
Najpoznatija ubistva u organizaciji KGB možete da otkrijete na ovom linku!
