Svi znamo da je poricanje uobičajeni mehanizam odbrane. Najčešće to je automatski odgovor kojim se izbegava nešto neprijatno.
Poricanje dolazi iz podsvesnog kao da je reč o istini. Kazuje se nevino i sa nevrozom u glasu.
Otkriveno je da dolazi iz straha da izgledate loše u nečijim očima ili se morate odreći nečega o čemu ste postali zavisni i mislite da bez toga više ne možete živeti.
Poricanje kod zavisnika je mnogo snažnije i važnije.
Zavisnici i sami veruju u ono što su rekli. Time ne žele da priznaju bolnu realnost, da su zapravo zavisnici.
Poricanje zatamnjuje stvarnost kod zavisnika. Poricanje je kod njih tako jako da će vrlo teško prihvatiti realnost, a to je da su oni bolesni i da moraju da se leče.
Zavisnik će prestati da poriče samo pod pritiskom sa strane. Strah ili ljubav nateraće ga da prihvati realnost. Da nemate nekog pored vas koga ste prepoznali?
