Pomeranje sata 2022 godine se ipak dešava (verovatno), pa ćemo i ove godine imati letnje i zimsko vreme u Srbiji kao i ostatku Evrope.
Iako se godinama pričalo o tome kako će Evropska unija ukinuti promenu vremena što milioni ljudi širom kontinenta traže – to se nije dogodilo i pomeranje sata 2022 se neće desiti skoro savim izvesno.
Problem je što članice EU uopšte ne mogu da se dogovore koje vreme je bolje za Evropu – letnje ili zimsko. I zato je ceo proces blokiran i ne zna se do kada, iako pojedine zemlje mogu zamostalno da donesu odluku, pošto neke žele zimsko računanje vremena a druge letnje tokom cele godine.
Pomeranje sata 2022 – Letnje računanje vremena
Letnje računanje vremena u Srbiji 2022 godine počinje u nedelju 27. marta kada se kazaljke pomeraju sat vremena unapred, odnosno sa 2 na 3 sata. Dakle, tada ćemo spavati kraće te noći, ali će zato dan biti duži i noć će padati kasnije.
Pomeranje sata 2022 – Zimsko računanje vremena
Zimsko računanje vremena se vraća u nedelju 30. oktobra. Tada ćemo kazaljke pomeriti sa 3 na dva sata i dobiti dodatnih sat vremena. Naravno, ako do toga dođe, odnosno ako se zemlje EU do tada ne dogovore, što se čini da se neće desiti.
Dokle ćemo pomerati kazaljke na satu, i zašto to radimo, i da li je to dobro ili ne, hajde da analiziramo u tekstu.
Pogledajte i Kada počinje zima 2023.
Promena vremena 2022
Tako smo se nadali da će prestati pomeranje kazaljki na satovima jer je baš nepraktično i teško se prilagođavamo, mnogi imaju fizičke i psihičke tegobe. Ali od promena izgleda neće biti ništa jer je Srbija najavila da će ostati usklađena sa Evropskom Unijom. A oni tamo se još nisu dogovorili da li će i nadalje pomerati kazaljke ili neće. Te tako ovo pitanje o promeni ostaje bez odgovora, odnosno svaka zemlja će donositi odluke onako kako smatra da je za nju najpogodnije.
Vratimo se malo unazad, kako je sve ovo počelo?
Neki se vraćaju u ona davna vremena drevne civilizacije pronalazeći početke prakse prilagođavanja danu i noći, odnosno promeni računanju vremena. Zadržaćemo se na nekim bližim vremenima.
Nezvanično neki vole da citiraju Bendžamina Frenklina koji je još 1784. godine napisao da treba ići rano u krevet jer rano ustajanje čini čoveka zdravim, bogatim i mudrim. Ova konstatacija je ostala samo kao citat američkog predsednika koji nije imao nameru da je ostvari u praksi.
Na ideju o pomeranju sata došao je i Džordž Vernon Hadson sa Novog Zelanda koji je 1895. Kraljevskom društvu u Velingtonu predočio svoj rad o potrebi prelaženja na letnje vreme kada bi se kazaljke na satu pomerile za dva sata. Ali ništa nije bilo od ovog predloga. Promenu vremena je zagovarao deset godina kasnije i britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet. Ovaj preduzimljivi Britanac je vodio obimnu kampanju za uvođenje britanskog letnjeg vremena rukovodeći se time što u letnjim mesecima obdanica počinje ranije. Valjda u stilu poslovice, ko rano rani, dve sreće grabi. I Vinston Čerčil je izgleda bio za ovu ideju. Ali Vilet je umro u epidemiji gripa pa nije dočekao promenu.
Zapravo sve je počelo 30. aprila 1916. godine u Nemačkoj kada je sat pomeren za jedan sat unapred kako bi se štedelo na veštačkom osvetljenju. Uradile su to još neke zemlje, pa su posle par godina prestale sa promenom da bi opet posle nekog vremena pomerale kazaljke na satu.
U SAD je učinjeno nešto slično. Prvo je promena usledila u vreme predsednika Vudro Vilsona 1918. godine ali je posle par meseci ukinuta ali ne u svim gradovima. A onda je predsednik Frenklin D. Ruzvelt vratio letnje računanje vremena u SAD 1942. godine.
Očito, ovo sa pomeranjem kazaljki nije baš išlo glatko i često je bilo promišljanja, uvođenja, ukidanja, pa ponovo uvođenja. Tako je i danas, biće računanja letnjeg i zimskog vremena, neće biti. Očito se tu kriju neka zanimljiva dešavanja. Ideja je da se bolje iskoristi prirodna dnevna svetlost tokom mračne večeri a da jutra imaju manje svetla.
Poenta je bila na štednji svega i svačega. Međutim, ekonomske računice su jedno a svakodnevni život ljudi ide svojim tokovima. Pa su se recimo roditelji bunili da su jutra suviše mračna i da to nikako nije pogodno za zdravlje dece koja idu u školu po mraku.
Bilo je zaista i skoro komičnih situacija koje ljudima ni malo nisu bile smešne i prilično su im otežavale život. Putnici na jednoj od liniji od pedesetak kilometara u Zapadnoj Virdžiniji sedam puta su pomerali kazaljke na satovima kako bi se prilagodile različitim vremenima kroz predele kojim su prlazili.
Na ovim prostorima, u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pomeranje časovnika desilo se prvi put 27. marta 1983. godine.
Praksa je danas veoma različita širom naše planete.
U Evropskoj uniji se smatralo da bi promena doprinela uštedama troškova jer bi se manje koristilo veštačko svetlo. Uštede su u praksi bile neznatne, pokazala su istraživanja jer se električna energija trošila u povećanom obimu na klimatizaciju.
Uostalom, uslovi nisu isti u svim zemljama. Tako su recimo Finci tražili ukidanje letnjeg računanja vremena. Upoređujući podatke vidi se da recimo u Finskoj u junu ima 18,5 sati dnevne svetlosti, u decembru tek 5,5 sati. Ako pogledamo Grčku vidimo da tamo preko leta dan traje 14,5 sati a zimi 9,3. I kako to uskladiti jednoobrazno ako se zna da u EU ima tri vremenske zone. Kada bi svi prihvatili letnje računanje vremena sunce bi recimo u Španiji na atlantskoj obali u decembru izašlo oko 10 sati.
Zato je potrebno sagledati sopstvene potrebe i odlučivati šta je najbolje za građane svake države.
Letnje i zimsko računanje vremena uvedeno je u 110 država. Ne koristi se recimo u Rusiji, Kini, Japanu i u još u 79 zemalja.
Pokazalo se da pomeranjem časovnika u letnjim danima pogoduje trgovačkim lanicma, ugostiteljskim objektima, turističkim organizacijama jer ostvaruju veći prihod. Istovremeno se pokazalo i da se tokom letnjih dana troši više energije zbog rada klime pa se postavlja pitanje koliko je ono opravdano.
Evo i primera za ovu konstataciju. U vreme olimpijskih igara u Australiji 2000. godine pojedini delovi Australije uvele su letnje računanje vremena. Prema jednom istraživanju pokazalo se da je ukupna potrošnja energije bila veća nego pre uvođenja letnjeg računanja vremena.
Promena vremena takođe utiče i na fizičko i mentalno zdravlje ljudi i to uglavnom na negativan način. Pošto se preko leta ustaje ranije sat vremena kraće spavanje dovodi od stresa, anksioznosti, poremećaja sna, veći broj srčanih udara, kardivaskulanih problema.
Prema istraživanju u Evropskoj uniji ističe se da je efekat na bioritam ljudi mnogo ozbiljiniji nego što se pretpostavljalo.
Jedno istraživanje u SAD pokazalo je da je opao nivo produktivnosti jer su ljudi ustajali ranije i nisu bili spremni za posao.
Istraživanja u Nemačkoj pokazalo se da 76% ljudi želi ukidanje pomeranja sata jer se pokazalo da imaju telesne i psihičke probleme.
U Srbiji nisu rađena slična ispitivanja ali u razgovoru sa ljudima konstatuje se da su mnogi za ukidanje prakse pomeranja časovnika. Šta će biti sledeće godine ne zna jer nadležni za sada o tome ništa ne govore.
